U bombardovanju mesta Sakalabija u području Hame, koje su sprovele terorističke grupe iz Idliba, poginulo je šest civila, među kojima troje dece, a više ih je ranjeno. Ova vest ne budi poseban interes u svetu, posebno na Zapadu, gde uopšte ne vide sirijske žrtve.
Situacija na jugu takozvane de-eskalacijske zone Idlib je napeta. Sve do nedavno tamo su dolazile terorističke bande iz centralnih predela Idliba, koje su pažljivo planirale napad na položaje sirijske vojske i civilna područja. Militanti nisu sedeli besposleni i stalno su držali u strahu lokalno stanovništvo, lansirajući projektile iz višecevnih, raketnih bacača na severni deo pokrajine Hama. Međutim, žrtve terorističkih napada na Zapadu još uvek niko ne primećuje. Spomenimo da su u razdoblju “primirja”, kog su u septembru prošle godine u Sočiju dogovorili Rusija i Turska, ovakvi teroristički napadi odneli živote 250 sirijskih vojnika.
[adsenseyu1]
Bilo je i pokušaja bombardovanja ruske, vazduhoplovne baze Hmejmim. Samo 8. maja, pre četiri dana, na bazu je ispaljeno 12 projektila velikog kalibra.
Zahvaljujući ruskim sistemima protivazdušne odbrane, nijedan nije dosegao cilj, ali su neki od projektila pali u stambena područja u blizini baze. Prema podacima Centra za pomirenje zaraćenih strana u Siriji, mesta s kojih su militanti dve manje islamističke frakcije, Katiba Ard Al-Bab i Katiba Džebl-Butm, gađali rusku bazu, identifikovana su i uništena, zajedno s raketnim sistemima.
Brojni napadi terorista na mirna područja u Latakiji i Hami, kao i njihovi pokušaji da probiju odbranu sirijske vojske, nisu ostavili mogućnost izbora vladinim snagama. 6. maja započeta je vojna operacija na severu Hame, nakon čega su teroristi poslali pojačanja i usledili su nasilni sukobi.
Uz podršku artiljerijske vatre i vazdušnih napada ruskih, vazduhoplovnih snaga, sirijske specijalne snage, “Tigrovi” generala Suhela al-Hasana, uspele su da oslobode naselja Džanabar, Al-Ban i uzvišenje Tal Otman. Sledeći je bio grad Kafr Nabuda, a potom grad Kalat Al-Mučid. Sve ovo su mesta iz kojih su teroristi do juče stalno bombardovali civile.
Asad opet “uništava bolnice, škole, pekare” i “ubija civile, kučiće i mačiće”
Uprkos uspesima vladinih trupa, uništavanje islamskih, terorističkih grupa, povezanih sa Al-Kaidom, izazvalo je mešovite reakcije međunarodne zajednice. Akcije Rusije i Sirije su osuđene u ministarstvu spoljnih poslova Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva. Izrazitu zabrinutost “u vezi sa eskalacijom nasilja u Idlibu” izrazio je i francuski predsednik Makron. Prema njegovim rečima, napadi ruskog vazduhoplovstva “na bolnice” i druge objekte civilne infrastrukture dovode do velikih gubitaka među stanovnicima Hame.
Međutim, Makron, kao i sve njegove zapadne kolege, radije ćute o smrti 57 stanovnika Hame, uključujući i sedmoro dece, čije je živote, 6. maja, iznenada prekinulo bombardovanje terorista. Današnji napad na Sakalabiju niko nije ni spomenuo. Životi šestero civila su zanemarivi u odnosu na patnje “umerne opozicije”.
UN su dale zvanični izjavu u kojoj je glavni sekretar međunarodne organizacije Antonio Gutjeres izrazio zabrinutost zbog izveštaja o vazdušnim napadima na naselja i civilnu infrastrukturu, “što je dovelo do smrti stotina civila i raseljavanja više od 150 000 ljudi”.
Poznata interaktivna karta Syria Live Map svakog trenutka izveštava o “mrtvim civilima” u terorističkom rezervatu u Idlibu, “razrušenim bolnicama”, od kojih je jedna “hirurška bolnica” bila smeštena u privatnoj kući na osami, severno od Kafr Nabude, bez prilaza ili ulice kojom bi kola hitne pomoći dovozila bolesnike ili ranjenike. Zaista čudno mesto za lociranje “hirurške bolnice”. Naravno, na sirijskoj strani stradaju samo pripadnici vojske i to masovno, jer se “opozicija grčevito bori da odbrani svoja područja i porodice”.
[adsenseyu4]
Vođa terorista i komandant sirijske Al-Kaide, Abu Muhamed el Džulani priznaje uspeh vladinih snaga na severu Hame, ali tvrdi da je bio moguć zahvaljujući artiljerijskoj pripremi i preciznim udarima vazduhoplovstva. Čini se da je bivši student medicine u Damasku, danas vođa terorista u Idlibu, iskreniji od zapadnih kancelarija. Džulani barem priznaje da su vazdušni udari “precizni” i dodao je “kako je nemoguće odupreti se takvim napadima, ali da njegove snage nameravaju da pruže oštar otpor i da sirijska vojska neće moći dalje da napreduje”.
Napad vladinih snaga na teroriste blizu turske baze
Ali to nije slučaj i danas su vladine snage potiskivale teroriste dublje prema severu u ravnici Al-Gab. U trenutku kada su teroristi došli blizu utvrđenog turskog posmatračkog mesta Šeir Mager, vladine snage su na područje oko turske baze ispalile 13 minobacačkih projektila, poručujući militantima da uzalud traže tursku zaštitu. U izveštajima se navodi da su artiljerijske granate lansirala sirijska vojna postrojenja, stacionirana u gradu Al-Karem u ravnici Al-Gab. Ankara je ranije mlako pozvala Rusiju da prekine sa sprovođenjem vazdušnih napada, a Sergej Lavrov je svom turskom kolegi odgovorio da se više i ne sprovode. Naravno, to je bila zvanična verzija, jer se vojna infrastruktura terorista i dalje uništava, napadima sirijskog i ruskog vazduhoplovstva i korišćenjem teških artiljerijskih i raketnih sistema.
Predvidiva reakcija
Reakcija takozvane međunarodne zajednice na događaje u Idlibu je sasvim predvidljiva. Zapad tvrdoglavo ne primećuje zločine militanata i ne želi da prizna da dve trećine, ako ne i više, područja Idliba nadzire sirijska Al-Kaida i njoj pridružene grupe. Nešto slično dogodilo se i pre nekoliko godina, kada su vladine trupe oslobađale Palmiru i istočni Alepo, a strani funkcioneri su, jedan za drugim, dizali galamu, nadajući se da će sprečiti napredak sirijske vojske i zadaviti Damask “političkom omčom”. Nije im uspelo i danas te regije kontroliše Damask.
U bliskoj budućnosti, ista sudbina zadesiće i militante u Idlibu. Teroristi koji su pretvorili škole, bolnice u svoja komandna sedišta, a okolne teritorije u utvrđene položaje, biće uništeni.
Pokušaj blokiranja kampanje u Savetu bezbednosti
“Zapadne zemlje prvo moraju da priznaju da teroristi Al-Nusra Fronta kontrolišu većinu de-eskalacijske zone Idlib, pre nego što Moskvu pozovu na puno sprovođenje sporazuma iz Sočija”, izjavio je ruski stalni predstavnik pri Ujedinjenim nacijama Vladimir Safronkov.
Napomenuo je da je Rusija blokirala izjavu pripremljenu za medije nakon hitnog sastanka Saveta bezbednosti, budući da je tekst “iskrivio” situaciju u Idlibu. Osim toga, diplomata je naglasio da se mere de-eskalacije ne primenjuju na teroriste koji se bore protiv sirijske vlade i Rusije koja pruža podršku Damasku.
Rusija je tako blokirala izjavu Saveta bezbednosti o humanitarnoj situaciji u Siriji i nakon vanrednog sastanka je potvrdila stalna misija Ruske Federacije pri svetskoj organizaciji.
“Nismo dopustili da se objavi izjava koju su o Siriji pripremile Belgija, Nemačka i Kuvajt, jer značenje koje je imala iskrivljuje situaciju u Idlibu”, izjavio je Vladimir Safronkov.
Zajedničko saopštenje Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Sjedinjenih Država, Ekvatorijalne Gvineje, Poljske, Perua, Belgije, Obale Slonovače, Kuvajta i Dominikanske Republike, kako se saznalo nakon sastanka, izražavalo je “duboku zabrinutost zbog moguće humanitarne katastrofe u slučaju pune vojne operacije u zoni Idlib”.
“Pozivamo sve strane da se pridržavaju međunarodnog humanitarnog prava i zaštite civile. Pozivamo zainteresovane strane da u potpunosti ispoštuju sporazum o prekidu vatre u okviru potpisanog memoranduma od 17. septembra 2018. godine”, navodi se u dokumentu.
Osim toga, zapadne zemlje su osudile napade na objekte civilne infrastrukture, kao i smrti civila i izrazile zabrinutost zbog izveštaja o više od 150 000 izbeglica.
Izveštaj ne spominje sistemske napade sirijske Al-Kaide na područja pod kontrolom vlade i stalne napade koji su se sprovodili od septembra prošle godine, a napadi na rusku bazu se posebno ne uzimaju u obzir.
Turska je upozorena i pristala je na saradnju
Ali, nakon jednog od tih napada, kada su ruski sistemi Pancir-S1 i Tor-M1 oborili 27 projektila lansiranih na Hmejmim, zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Veršinin je rekao da će ruska strana, zajedno sa vladinim snagama Sirije i u koordinaciji s Turskom, odgovoriti “na terorističke napade”.
Na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti Safronkov je napomenuo da kolege sa Zapada, pri pripreme bilo kakvih dokumenata za UN, treba da priznaju da Idlib “vodi Al-Nusra Front, bez obzira pod kojim imenom”. Krajem aprila je general Stanislav Gadžimagomedov, zamenik načelnika Uprave za glavne operacije Glavnog štaba Oružanih snaga Ruske Federacije, naveo da je broj naoružanih militanata u Idlibu dosegao 50 000.
“Objasnili smo našim zapadnim kolegama da rusko-turski memorandum iz septembra 2018. godine, na koji nas pozivaju da ispunimo, sadrži izuzetke u smislu borbe protiv terorizma. Izričito se navodi da se mere primirja i de-eskalacije ne odnose na borbu protiv terorizma i terorističkih grupa”, naglasio je Vladimir Safronkov..
Ruski diplomata je naglasio i kako se, s obzirom na situaciju u Idlibu, sprovodi profesionalni dijalog s kolegama iz Sjedinjenih Država putem vojnih i političkih kanala. Prema njegovim rečima, raspravu “prate dokazane činjenice i gledaju se geografske karte na stolu”.
“Akcenat je da se mora poštovati suverenitet, integritet i nezavisnost Sirije, ne rečima već delima. Savet bezbednosti još uvek ima puno toga da učini kako bi prevladao konceptualne praznine u razumevanju situacije”, kazao je ruski diplomata.
Podsetimo se da su se u septembru 2018. godine Moskva i Ankara dogovorile o stvaranju demilitarizovane tampon zone u Idlibu, širine 20 kilometara, koju su morale da napuste i naoružani militanti i sirijske vladine trupe. Odgovornost za stabilizaciju situacije u Idlibu je preuzela Turska.
U poslednjem telefonskom razgovoru ministara spoljnih poslova Rusije i Turske, Sergeja Lavrova i Mevluta Čavušoglua, istaknuta je važnost koordinacije zajedničkih napora za sprovođenje memoranduma o stabilizaciji situacije u zoni de-eskalacije Idlib i borbe protiv terorističke pretnje, na temelju načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirijske Arapske Republike.
Uz ćutanje Ankare, koja nije pružila nikakav vojni odgovor na današnje bombardovanje područja oko posmatračkog mesta turske vojske u ravnici Al-Gab, može se zaključiti da postoji prećutni dogovor za uklanjanje tvrdolinijskih, islamskih grupa, jer ih Turska ionako ne može obuzdati.
Turske vojne snage na tom području nisu uspele da prisile teroriste Hajat Tahrir Al-Šama i Islamske stranke Turkestana da poštuju takozvanu “crtu razgraničenja” iz sporazuma od prošle godine. Zbog ogromne moći tih grupa, trupe Ankare nisu uspele da se nose s kršenjima odredbi sporazuma. Zbog tih razloga se na predsednika Erdogana ne može računati.
Ove dve grupe, koje okupljaju najviše boraca s najboljom opremom, su odbacile predlog Turske da promene ime i da se integrišu sa drugim “pobunjeničkim grupama”. Ovaj neuspeh je doveo Erdogana u nezgodan položaj i na sastanke s Putinom i Rohanijem dolazi kao osobe koja nije u stanju da ispuni preuzete obveze, posebno iz dogovora s Rusijom, niti može da drži Idlib pod kontrolom.
Uz sve napore sa Ankarom, Damasku ide na ruku što Erdogan poznaje uticaj Moskve i Teherana u kratkoročnom i srednjoročnom razdoblju. Zapravo, turski predsednik se nalazi na pola puta između dve supersile, Rusije i Sjedinjenih Država, a obe imaju svoje trupe na terenu u Siriji. Erdogan će morati da bira između komercijalnih pogodnosti koje može dobiti suprotstavljajući se američkom taboru i njegovog položaja kao člana NATO pakta koji ima odnose sa Sjedinjenim Državama. On savršeno dobro zna kakve su posledice američkog neprijateljstva ako odabere ruski tabor, ali je još više svestan činjenice da su Rusija i Iran postale pouzdane snage, prisutne su u Siriji i sposobne su da ožive tursku ekonomiju daleko više nego što bi to mogle Sjedinjene Države, što je u ovom trenutku za njega presudno.
Sukobi na Bliskom istoku su komplikovani i isprepliću se, ali politika američke administracije u Siriji svima uskraćuje priliku da realizuju svoje planove, da ne spominjemo nepredvidive poteze koje bi mogao da učini predsednik Tramp ili smer kojim bi mogao da krene.
Nezvanično, Sjedinjene Države priznaju da Idlib kontroliše Al-Kaida, ali nastavljaju s pokušajima sprečavanja legitimne snage sirijske vojske i njihovih saveznika da oslobode pokrajinu i unište teroriste.
Predsednik Tramp protivreči samom sebi, što nije prvi put, čak i u svojim planovima u Siriji, koju je opisao kao “zemlju peska i smrti”. Zapravo, on je u više navrata izražavao volju da povuče svoje trupe iz arapske zemlje, čak i iz susednog Iraka, ali je onda promenio mišljenje, ostavljajući stotine vojnika u arapskoj zemlji bez definisanog programa za njihovo povlačenje, ne dopuštajući sirijskoj vojsci da oslobodi severna područje, čak ni onaj deo koji je trenutno pod kontrolom terorista.
Ali, čini se da ovaj put u Idlibu ne može da učini ništa. Osim toga, danas je još jedan veliki konvoj napustio izbeglički kamp Rukban u blizini američke improvizovane baze Al-Tanf, na granici sa Irakom. Uz 11 000 civila, koliko ih je već prešlo na vladinu teritoriju, ovaj kamp se polako prazni i američki vojnici više neće imati izgovor da ostanu u tom području.
Što se tiče Idliba, svi bi voleli da znaju koliko planira da se vodi operacija i koji su ciljevi Damaska i Moskve, čiji su vojni instruktori na terenu sa sirijskim komandantima i planiraju i vode vojne operacije. Ali, koliko god teritorija oslobodili u ovoj kampanji, Sirija je bliže trajnom miru, a to je za zemlju najvažnije.
(logicno.com)
