Turska od početka rata u Ukrajini pokušava da balansira i da bude posrednik između Rusije i Ukrajine.
Iako je u martu glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se traži okončanje ruske agresije, nije se pridružila zapadnim sankcijama.
U isto vreme je, međutim, blokirala Bosfor i Dardanele za prolazak ruskih i drugih vojnih brodova u Crno more.
Turski predsednik jasno je nazvao rusku invaziju neprihvatljivom, ali odbio je da okrene leđa Moskvi.
Barem do utorka, kad je zasigurno šokirao ruskog kolegu Vladimira Putina izjavom da Krim pripada Ukrajini, da je njegova aneksija „nelegitimna i nelegalna“ i da je „vraćanje Krima Ukrajini, čiji je neodvojivi deo, suštinska potreba s aspekta međunarodnog prava“.
Erdogan je to izjavio u video-poruci koja je puštena na drugom samitu Krimske platforme, inicijative kojom Ukrajina od prošle godine nastoji da mobiliše međunarodnu podršku kako bi vratila Krm.
Erdogan je takođe ponovio zahtev za oslobađanjem predstavnika krimskih Tatara Narimana Dželijala i još najmanje 45 drugih krimskih Tatara koje je Rusija pritvorila 2021.
Što se Rusije tiče, naravno, Krim je njen neodvojivi deo otkad ga je pripojila 2014, nakon vojne okupacije koju je izvela zbog svrgavanja proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Nakon toga je, u uslovima takve vojne okupacije, provela sporni referendum prema čijim se službenim rezultatima većina stanovništva ovog ukrajinskog poluostrva (s većinski ruskom populacijom) izjasnila za otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.
Veliki deo međunarodne zajednice, uključujući EU, SAD i većinu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, odbacili su referendum i samu aneksiju kao protivne međunarodnom pravu. Drugim rečima, stav ogromne većine međunarodne zajednice je da je Krim i dalje ukrajinski. Jedine zemlje koje su priznale rusku ilegalnu aneksiju su Avganistan, Kuba, Kirgistan, Nikaragva, Severna Koreja, Sudan, Sirija i Zimbabve.
Turski predsednik samo je potvrdio već ustanovljeni stav svoje zemlje, no njegova izjava dolazi u prilično nezgodnom trenutku za Rusiju, dok Ukrajinci vrše razorne napade na ruske vojne mete širom Krima, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da će rat završiti na Krimu, baš kao što je na njemu i počeo pre osam godina.
Erdoganova politika
Ovu temu prokomentarisao je vojni analitičar i docent na Fakultetu političkih nauka Robert Barić.
„Erdogan je ovu izjavu dao sada kad je osetio potrebu da na neki način pokaže da se Turska distancira od Rusije i njenog ponašanja, ali to je zapravo deo konstantne igre balansiranja između Rusije i Zapada koju on igra. Turska se sad našla u poziciji da može biti važan faktor u ukrajinskom ratu, kao most za pregovore između obe strane“, rekao je.
Dodao je da će Putin verovatno biti ljut zbog te izjave.
Erdogan i Putin: Neka čeka Vladimir
Putin je bio ostavljen da pred kamerama i fotografima nervozno čeka Erdogana koji je kasnio, doduše, samo minut.
Putin i Erdogan nastavili su da pregovaraju o sporazumu za deblokadu ukrajinskih luka i nastavak izvoza žita.
Ali u Kremlju tvrde da su razgovarali i o potencijalnoj prodaji turskih borbenih bespilotnih letelica Rusiji, iako je turska kompanija Bajkar prethodno prodala par desetina svojih prestižnih dronova bajraktar TB2, ali i poklonila nekoliko njih Ukrajini, drugoj strani u ratu.
Putin zahvalio Erdoganu
Dva dana nakon sastanka u Teheranu, Rusija i Ukrajina zaista su u Istanbulu, uz posredništvo UN-a i Turske, sklopile sporazum o izvozu žitarica i drugih esencijalnih roba, poput suncokretovog ulja, iz Odese i drugih ukrajinskih crnomorskih luka koje ruska mornarica blokira.
Putin i Erdogan su se sastali i u ruskom obalskom gradu Sočiju 5. avgusta, gde su se na četvorosatnom sastanku dogovorili da će ojačati energetsku saradnju, saopštio je Kremlj.
Putin se javno zahvalio Erdoganu za ključnu ulogu u postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskog, ali i ruskog žita.
Putin, Ukrajina i Erdogan: „Nema šanse“
Vojni analitičar Barić tvrdi da se Erdogan neće otvoreno svrstati na jednu stranu.
„Erdogan u ovome vidi fantastičnu priliku da naplati status Turske u ovom ratu“, kazao je Barić, koji je ipak skeptičan oko njegove ambicije da posreduje u mirovnim pregovorima Kijeva i Moskve.
„Mirovni pregovori su prestali krajem marta i neće ih biti dok se nešto znatno ne promieni na vojnom planu u Ukrajini, a za to ćemo morati da čekamo proleće i leto iduće godine, jer imamo blokadu na bojištu“, predviđa Barić.
Povodom mogućnosti da Erdogan i drugi posrednici diplomatskim putem privole Putina na povratak ukrajinskog teritorija (uključujući Krim), Barić je takođe vrlo jasan: „Nema šanse da Putin pristane na takvo nešto, jer bi to bio njegov politički kraj. Snažni vođa ne sme da pokaže takvu slabost.“
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(index.hr)
