Ideja da nismo jedini oblici života u univerzumu zaokupljala je, tokom vekova, maštu i interesovanje ne samo naučnika već i filozofa, istoričara i drugih stručnjaka.
Jedan od prvih koji je progovorio o vanzemaljskom životu bio je italijanski dominikanski fratar, filozof, matematičar, pesnik i teoretičar kosmologije Đordano Bruno. Pamćen je po kosmološkim teorijama, koje su konceptualno proširivale tadašnji novi Kopernikov model.
Bruno je pretpostavljao da su zvezde samo udaljena sunca okružena vlastitim egzoplanetama i ukazao na mogućnost da su ove planete takođe nastanjene živim bićima (filozofski stav poznat kao kosmički pluralizam).
Takođe je insistirao na tome da je univerzum u stvari beskonačan i da ne može da ima nebesko telo u svom „centru“:
Grci u šoku – Putin im odbio poziv: Odgovor koji su dobili nije im se svideohttps://t.co/vsr0QPluvl
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) February 4, 2021
„Postoji bezbroj sunca i bezbroj planeta se okreće oko svog sunca na potpuno isti način kao i sedam planeta našeg sistema. Vidimo samo sunca, jer su ona najveća tela i pritom sijaju, ali njihove planete ostaju za nas nevidljive jer su manje i nesvetlucave.
Bezbrojni svetovi u univerzumu nisu ništa lošiji, niti manje naseljeni od naše zemlje. Krajnje je nerazumno pretpostavljati da ti vrveći svetovi, koji su veličanstveni poput našeg, a možda i više, i koji uživaju u plodnim sunčevim zracima baš kao i mi, treba da budu nenaseljeni i da nemaju slične, ili još savršenije stanovnike nego naša zemlja “.
Đordano Bruno spaljen je na lomači, na rimskom Cvetnom trgu, 17. februara 1600 godine. Međutim, nije bio jedini koji je govorio o vanzemaljskom životu.
Tokom vekova, nebrojeni naučnici su se pitali da li drugi oblici života postoje, ili ne postoje. Danas, u vreme kada nam je tehnologija omogućila da istražujemo svemir kao nikada pre, mnogi ljudi su uvereni da nismo sami.
I ne samo to, već milioni ljudi širom sveta su uvereni da nas danas posećuju bića koja nisu sa naše planete – napredne civilizacije koje su hiljadama godina tehnološki ispred nas, a koje su tokom vekova igrale izuzetno važnu ulogu u razvoju čovečanstva.
Pa ko su ta bića? Da li su bezopasna? Da li su neprijateljski raspoloženi? Ako jesu, gde su?
Uzimajući u obzir činjenicu da postoji najmanje sto milijardi galaksija starih koliko i Mlečni put, a sve one imaju prosečno 100 milijardi Sunca po galaksiji, od kojih većina ima planete slične Zemlji oko njih, može se reći da inteligentan život sigurno negde mora da postoji.
Mnogi autori bi se usaglasili da se sa sigurnošću može reći da postoji najmanje jedna inteligentna civilizacija po galaksiji. Mlečni put ima barem sto milijardi galaksija, pa izračunajte.
Istraživači NLO-a i paranormalnih događaja saglasni su da je Zemlja tokom godina posećivana i da postoji dovoljno istorijskih dokaza koji potkrepljuju ovu tvrdnju. Brojne drevne kulture širom sveta ukazuju na to kako su „izuzetno napredna bića“ posetila Zemlju, dolazeći sa zvezda.
- Anunaki
Ako pogledamo drevnu mesopotamijsku istoriju, naći ćemo dokaze o takozvanim Anunakijima. Veruje se da su Anunakiji tvorci čoveka.
Ovi moćni Bogovi napustili su Zemlju u dalekoj prošlosti, govoreći da će se jednog dana vratiti. Zanimljivo je to što je, ako pogledamo drevne kulture širom sveta, većina njihovih Bogova – Bogova Stvoritelja – napustila Zemlju i obećala da će se jednog dana vratiti.
Prema kasnijim asirskim i vavilonskim mitovima, Anunaki su bili deca bogova Anua i Kia, koji su bili brat i sestra. Anunaki se pojavljuju u mitu o stvaranju Vavilona, Enuma Elish. Pominju se i u Epu o Gilgamešu, kada Utnapištim priča priču o poplavi.
Postoje četiri primarna boga: Anu, Enlil, Enki i Ninhursag.
Mnogi istraživači, na osnovu brojnih otkrića, čvrsto veruju da je Anunaki (sumerski: oni koji su sišli s nebesa), visoko napredna civilizacija sa neuhvatljive planete u našem Sunčevom sistemu, došla na Zemlju, sletevši u Persijski zaliv pre nekih 432.000 godina.
Stvorili su čoveka kao roba koji bi im pomogao da iskopaju zlato. Na kraju, Anunaki su napustili Zemlju, ostavljajući svoja stvaralaštva iza sebe i obećavajući da će se jednog dana vratiti.
- Grejsi (Greys – sivi)
Sivi vanzemaljci ili „Grejsi“ su jedna od najpoznatijih vanzemaljskih vrsta u 21. veku koja ima i dve podvrste.
Za male sive se kaže da poseduju izuzetno velike glave, bademaste oči i mala tela, kao i da su klonovi druge vrste poznatije kao visoki sivi. Veruje se da potiču iz Sazvežđa Orion i Zvezdanog sistema Zeta Reticuli.
Prema ufolozima i istraživačima, njihova populacija je u stvari vrlo mala, zbog čega među njima postoje brojni klonovi. Imaju oči u obliku badema i najčešće su povezani sa otmicama.
Navodno se ponašaju poput robota, odnosno, kako stručnjaci kažu „nedostaje im duša“. Mnogi ufolozi čvrsto veruju da čovečanstvo čak ima tajni pakt sa tim bićima.
Prema izveštajima, taj pakt je vlada SAD sklopila negde tokom 1950-ih. Za proučavanje smo dobili izuzetno naprednu vanzemaljsku tehnologiju, dok su oni dobili zeleno svetlo za otmicu ljudi i izvođenje eksperimenata nad njima.
Postoje neke statue u drevnoj Sumeriji, a pećinske crteže takođe možemo naći u Evropi i Australiji, gde glave imaju trouglasti oblik sa velikim okruglim očima.
Pećinske slike u australijskoj regiji Kimberli – za koje se veruje da su stare hiljadama godina – mogle bi biti najraniji, ikada otkriveni, prikazi Grejsa.
- Reptili (gmizavci)
Tokom istorije, slušali smo priče o tim bićima neobičnog izgleda koja očigledno žive među nama na Zemlji.
Postoji toliko priča o reptilima, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti, kao da su ta bića oduvek bila prisutna na našoj planeti. Istorija govori o njima, a viđenja u savremenom sveti postaju sve češća.
Vekovima postoje priče o polu-čoveku, polu reptilu, ali da li je ovo samo rezultat ljudske mašte, ili postoji nešto više o tim čudnim bićima koja su našla mesto u istorijskim tekstovima?
Osvrćući se na istoriju, nalazimo nekoliko priča o čudnim stvorenjima, koja su naši preci obožavali. U Južnoj Americi, Quetzalcoatl, Kukulkan su neki od bogova koji su gmizavci, a takođe obožavani kao bogovi.
Quetzalcoatl je mezoameričko božanstvo čije ime potiče iz nahuatl jezika i znači „pernata zmija“. Obožavanje pernate zmije prvi put je zabeleženo u Teotihuakanu, u prvom veku pre nove ere, ili prvom veku ne.
Prema rečima ufologa, oni imaju visinu od oko 4 metra i okarakterisani su kao izvrsni ratnici i imaju izuzetno hijerarhijski i takmičarski nastrojen političko-vojni sistem.
Takođe imaju veliku psihičku moć i hrane se negativnim energijama poput straha i mržnje, pa se stoga smatraju „regresivnim“ i ranije su ih smatrali „demonima“.
Webtribune.rs
