Baltičke zemlje i Poljska poslednjih meseci ne prave samo obične barijere – ono što se dešava na granici sa Rusijom i Belorusijom sve više liči na stratešku pripremu za potpuno novu etapu u bezbednosnoj igri Evrope.
Zmajevi zubi, minska polja, pa i povlačenje iz konvencije o zabrani protivpešadijskih mina, pokazuju da se nešto ozbiljno sprema. A pitanje koje se sve češće postavlja među stručnjacima jeste – da li Kalingradu preti izolacija?
Andrej Klincevič, šef Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba, u emisiji „Komsomoljska pravda“ izneo je tvrdnju koja je možda direktna, ali teško da je preterana.
On kaže: „Balti zaista prave odbrambenu liniju. Ulažu novac, postavljaju zmajeve zube, miniraju granicu…“ Sve to, ističe, ide ka cilju – potencijalnom stezanju ruskog Kalingrada u obruč.
U takvom scenariju, tvrdi Klincevič, ne ostaje mnogo opcija. Ako se blokira more – a to se, kako kaže, već sprovodi kroz usporavanje brodova – a kopnena logistika već sada škripi, Rusiji bi mogao ostati samo jedan pravac: presecanje takozvanog Suvalki koridora. I tu, ističe on, dolazimo do ključne uloge Belorusije i tamo smeštenog taktičkog nuklearnog oružja.
Ova oprema, kako naglašava, nije tamo slučajno. Ona je predviđena upravo za ovakav razvoj događaja – onaj u kojem bi Rusija morala brzo i odlučno da otvori kopneni prolaz do Kalingradske oblasti. „Jednostavno ćemo iseći koridor kojim će se naše trupe kretati napred“, kaže on, bez mnogo uvijanja.
Situacija sa Kalingradom već sada nije jednostavna. Teretni transport već ima teškoće, energetska veza sa ostatkom Rusije je prekinuta – oblast je isključena iz BREL-a, regionalnog elektroenergetskog prstena. Trenutno se snabdevanje oslanja isključivo na lokalnu proizvodnju.
Ono što najviše brine analitičare jeste što ove promene nisu samo vojna priprema – već deo šireg plana usmeravanja evropske bezbednosne politike.
Ako obaveštajne službe Baltičkih zemalja zaista znaju da Rusija ne planira napad, kako ističe Klincevič, zašto onda fizički grade ovakve barijere? Zašto stvaraju scenario u kojem se vojna eskalacija praktično nameće kao jedina opcija?
Pitanja je više nego odgovora. A kako vreme odmiče, granica između odbrane i provokacije sve više se briše. I to je trenutak u kojem, makar simbolično, prisustvo nuklearnog oružja u Belorusiji dobija potpuno novu dimenziju.
Ne kao pretnja, već kao osiguranje da koridor – ukoliko bude morao da se otvori – ne ostane zatvoren ni dan duže.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
