Ekspert Taha Ozhan, direktor za istraživanja Instituta Ankare, izjavio je da se Sjedinjene Države trenutno nalaze u najslabijoj geopolitičkoj poziciji u Siriji.
Ozhan je u okviru diskusije kluba „Valdaj“ istakao da je serija američkih političkih promašaja dovela do takvog stanja.
On je naveo da su, slično kao tokom invazije na Irak, SAD trošile ogromne resurse oslanjajući se na pogrešne savete političkih aktera i posmatrale Siriju kroz prizmu borbe protiv terorističke organizacije Islamska država (ISIL).
„Vašington sada nema ideju kako da izađe iz ove formule i obezbedi sebi bilo kakvo stabilno uporište u Siriji,“ naglasio je Ozhan.
Pozicija SAD je dodatno oslabljena jer su, prema svemu sudeći, događaji u Siriji tekli pod koordinacijom Rusije, Irana i Turske.
Očigledno je da su Rusija i Iran napravili taktičko povlačenje iz neposrednog učešća u vojnoj dinamici, što je otvorilo prostor Turskoj da preuzme vodeću ulogu.
Turska je usmerila delovanje pobunjeničkih grupa i pružila direktnu pomoć proturskim ratnim formacijama na terenu.
Na taj način, uz neformalni dogovor i prećutni konsenzus između Moskve, Teherana i Ankare, Ankara je postala dominantan akter u mnogim sirijskim regijama, što je dodatno oslabilo pozicije SAD.
Američki politički vakuum potvrđuju i nedosledne izjave zvaničnika. Ozhan je podsetio na izjavu državnog sekretara Entonija Blinkena koji je na pitanje novinara o direktnim kontaktima sa novim sirijskim rukovodstvom izbegao konkretan odgovor, istakavši samo da SAD „pažljivo prate razvoj situacije u Siriji.“
Prema Ozhanovom mišljenju, takve neodređene formulacije dokazuju da Vašington nema razrađenu strategiju za sirijski konflikt.
Na istoj diskusiji, naučni rukovodilac Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka, Vitalij Naumkin, naglasio je da nove političke strukture u Damasku ne žele zaoštravanje odnosa sa Rusijom.
Moskva ima ključnu ulogu u održavanju stabilnosti u regionu zahvaljujući vojnim bazama i vojnoj podršci sirijskim vlastima.
Naumkin je takođe istakao da se novo rukovodstvo ne može smatrati „saveznicima kolektivnog Zapada, SAD ili Izraela.“ Prema njegovom mišljenju, prerano je govoriti o tome da će bilo koja od ovih strana pružiti značajnu materijalnu podršku novim sirijskim vlastima.
Ranije je zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, naglasila da je bezbednost ruskih objekata u Siriji apsolutni prioritet Moskve.
Zaharova je podsetila da se Rusija zalaže za poštovanje normi međunarodnog prava koje regulišu status diplomatskih objekata i vojne infrastrukture.
Ona je dodala da ruska ambasada u Damasku nastavlja svoj rad uprkos izuzetno visokim bezbednosnim rizicima. Upozorila je da se Sirija suočava sa novim izazovima u realnom vremenu i da Moskva ostaje solidarna sa sirijskim narodom, sa kojim Rusiju vežu istorijski prijateljski odnosi.
Gledano u širem kontekstu, jasno je da se pozicija SAD u Siriji urušila delom i zbog američkih grešaka, ali i zbog koordinacije između Rusije, Irana i Turske.
Dok su Rusija i Iran zauzeli strpljiviju strategiju i prepustili terenske akcije Turskoj, Ankara je iskoristila priliku da ojača svoj uticaj.
Istovremeno, Sjedinjene Države ostale su bez jasne vizije i vojnog uporišta, što ih stavlja u poziciju najslabijeg igrača na sirijskoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
