Finski ekspert Jusi Lassila upozorava da bi Rusija mogla insistirati na izlasku Švedske i Finske iz NATO-a tokom mirovnih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, piše švedski portal Fria Tider.
Odbijanje daljeg širenja NATO-a nije samo pitanje bezbednosti, već ključna strategija Rusije u geopolitičkom nadmetanju sa Zapadom.
Ruski zahtev za redefinisanje bezbednosne arhitekture Evrope
U kontekstu najavljenih pregovora između Moskve i Vašingtona, Kremlj je jasno signalizirao da očekuje „sveobuhvatnu diskusiju“ o bezbednosnim pitanjima u Evropi.
Prema rečima Lassile iz Finskog instituta za međunarodne odnose, to bi moglo značiti konkretne zahteve Rusije za ograničenje prisustva Sjedinjenih Država i NATO-a u Evropi.
„Konačni cilj Rusije je da natera SAD da se povuku iz Evrope i da ostave kontinent u sferi ruskog političkog uticaja kada je reč o bezbednosnim pitanjima“, istakao je Lassila.
Ova tvrdnja odražava dugogodišnje stavove Moskve koja NATO doživljava kao direktnu pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti, pogotovo nakon poslednjih rundi proširenja koje su uključile bivše sovjetske republike i neutralne skandinavske zemlje.
Povratak na granice NATO-a iz 1997. godine
Rusija već godinama zahteva da se NATO povuče na linije iz 1997. godine, što bi podrazumevalo povlačenje vojnih snaga iz Poljske, baltičkih zemalja i drugih država koje su se pridružile alijansi nakon tog perioda.
Lassila smatra da bi u novim pregovorima Moskva mogla ovaj zahtev postaviti još odlučnije, insistirajući na tome da se Finska i Švedska povuku iz NATO-a, s obzirom na to da su obe zemlje nedavno formalizovale svoje članstvo u savezu.
„Ako Rusija postavi zahtev za povratak na 1997. godinu, to bi u praksi značilo i izlazak Švedske i Finske iz NATO-a“, naglašava Lassila.
Trump kao ključni faktor u preoblikovanju NATO-a
Dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Država dodatno je zakomplikovao situaciju unutar NATO-a. Lassila smatra da Rusija sada vidi „bespresedana prostor za sprovođenje svojih zahteva“, budući da Tramp pokazuje veću spremnost za okončanje sukoba u Ukrajini nego za očuvanje jedinstva NATO saveza.
„Trampova spremnost da izađe u susret Rusiji mogla bi biti bez presedana“, tvrdi Lassila, aludirajući na mogućnost da se SAD povuku iz aktivne podrške saveznicima u Evropi. Ovo bi, prema njemu, moglo dovesti do toga da se članstvo Švedske i Finske u NATO-u ozbiljno dovede u pitanje.
Tramp je već ranije kritikovao članice NATO-a koje ne izdvajaju dovoljno sredstava za zajedničku odbranu i jasno stavio do znanja da SAD više neće bezuslovno garantovati bezbednost evropskih zemalja.
To otvara vrata mogućnosti da pojedine države budu ostavljene na „milost i nemilost“ sopstvenih bezbednosnih strategija, bez oslanjanja na zaštitu Vašingtona.
Rusija i dalje ne prihvata članstvo Ukrajine u NATO-u
Iako je Moskva u poslednje vreme sugerisala da bi mogla prihvatiti članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, ona ostaje čvrsto protiv bilo kakve mogućnosti da se Kijev pridruži NATO-u.
Kremlj NATO vidi kao neprijateljsku vojnu strukturu koja se širi na račun ruske sfere uticaja i nastavlja da podriva bezbednosnu ravnotežu u Evropi.
Ruski lideri su više puta isticali da će svaki pokušaj formalnog pridruživanja Ukrajine NATO-u biti crvena linija koja bi mogla dovesti do eskalacije konflikta.
Geopolitičke posledice: Hoće li Evropa ostati jedinstvena?
Ukoliko bi Tramp zaista odlučio da smanji američku podršku NATO-u ili čak dopusti izlazak pojedinih država iz saveza, to bi moglo uzdrmati čitav sistem evropske bezbednosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Politički analitičari upozoravaju da bi takav scenario bio veliki udarac za zemlje istočne Evrope, koje se oslanjaju na američku vojnu pomoć u svetlu ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
S druge strane, Rusija bi time ostvarila značajan strateški dobitak, jer bi oslabljeni NATO značio veću fleksibilnost Moskve u daljem oblikovanju evropske bezbednosne arhitekture po svojim uslovima.
Budućnost NATO-a, evropske bezbednosti i odnosa između SAD i Rusije sada zavisi od razvoja pregovora između Moskve i Vašingtona, kao i od daljih političkih odluka Donalda Trampa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
