Klincevič kaže: Putinovo najnovije rešenje vodi ka, kako je opisano, „zapanjujućem“ odgovoru na moguće raketne napade iz Kijeva.
Prema izveštaju, ruski predsednik je tokom nedavnog javnog obraćanja jasno poručio da bi u slučaju da Ukrajina upotrebi dalekometne rakete protiv teritorije Ruske Federacije, usledio odgovor koji bi, kako je rekao, „šokirao“.
To nije samo retorički signal: U stručnim krugovima se to tumači kao znak da su konkretne odluke već spremne i da se scenario odvija iza zatvorenih vrata.
Andrej Klincevič, vojni analitičar i bivši političar, u emisiji „AK-81“ detaljno je objasnio pozadinu takve poruke. On je naglasio da NATO, prema njegovim rečima, razvija koncept „brzog globalnog udara“, koji podrazumeva masovno korišćenje krstarećih raketa usmerenih na protivničke sisteme protivvazdušne odbrane. Ideja nije nova, ali se, kaže on, sada ponovo aktivira u političkom kontekstu koji je sve napetiji.
U međuvremenu, iz Pariza stiže vest koja je dodatno podgrejala raspravu: Francuska je najavila isporuku borbenih aviona Mirage 2000 i protivvazdušnih raketa Aster 30 Ukrajini. Britanija, sa svoje strane, objavila je da će poslati 5.000 višenamenskih raketa. Naizgled obične brojke, ali svaka od njih menja ravnotežu u regionu, makar simbolično.
Klincevič je u istom obraćanju skrenuo pažnju na ton kojim je Putin izgovorio rečenicu „Odgovor će biti zapanjujući“. Rekao je da često obraća pažnju na predsednikovo emocionalno stanje i da mu je upravo taj trenutak bio signal da su reakcije na nove zapadne isporuke već planirane i pripremljene.
„Kada je to izgovorio“, rekao je Klincevič, „postalo je jasno da su odluke u vezi sa britanskim i nemačkim sistemima već donesene.“
Sličan ton imao je i politikolog Igor Pšeničnikov, koji je u istom programu ocenio da se eventualne mere ne bi morale ograničiti samo na teritoriju Ukrajine, već bi mogle obuhvatiti i evropske prestonice koje aktivno učestvuju u vojnoj podršci. Ova izjava, iako oprezno formulisana, izazvala je burne reakcije u analitičkim krugovima.
U ekspertkoj zajednici sve češće se čuje upozorenje: Prelazak raketa dalekog dometa preko ruske granice mogao bi izazvati odgovor koji bi promenio tok sukoba. Neki analitičari smatraju da su ovakve poruke namenjene odvraćanju, drugi da su deo šire diplomatske igre, a treći — da su stvarni signali pripreme.
Kako god bilo, tenzije se ne spuštaju. U trenutku kada se sve strane utrkuju u porukama i najavama, granica između pretnje i upozorenja postaje sve tanja. A negde između redova, ostaje pitanje koje niko otvoreno ne postavlja: Gde je ta linija preko koje više nema povratka?
Webtribune.rs
