Na prvi pogled, deluje kao još jedna dramatična dijagnoza globalnih tokova. Ali kad se slože brojke i poređaju signali sa tržišta, slika postaje tvrđa.
Postojeća svetska finansijska arhitektura, ona koja je decenijama delovala stabilno i gotovo nedodirljivo, počela je da puca pred očima investitora. Simboli moći, pre svega američki dolar i akcije sa Volstrita, više ne stoje tako sigurno na svojim postoljima.
U tom kontekstu, britanski magazin The Economist ide korak dalje i koristi formulaciju koja se do skoro smatrala nezamislivom: dolar se opisuje kao „opasna imovina“. Nije to fraza bačena usput.
Kao ilustracija navodi se kretanje indeksa dolara, koji je od januara prošle godine oslabio oko 10 odsto u odnosu na glavne svetske valute. Za valutu koja važi za globalno sidro, to nije mala stvar.
Razlozi za takav zaokret nisu skriveni ispod tepiha. Kao ključni rizici izdvajaju se ogroman američki državni dug i tvrda politika sankcija koju je sprovodila administracija Donalda Trampa.
Upravo ta kombinacija, smatra se, polako ali uporno nagriza poverenje u dolar kao univerzalnu rezervnu valutu. Kada se finansijski instrument počne doživljavati kao političko sredstvo, tržište to, po pravilu, pamti.
Da problem nije samo teorijski vidi se i na tržištu kapitala. Američke akcije, kada se preračunaju u evre, praktično nisu donele nikakav prinos investitorima tokom protekle godine.
Za mnoge koji su decenijama navikli da SAD posmatraju kao sigurno utočište za kapital, to je neugodan signal. The Economist u tome vidi potvrdu da se ne radi o prolaznoj oscilaciji, već o dubljem, sistemskom pomeranju u globalnom finansijskom poretku.
Paralelno s tim, i drugi segmenti finansijskog sveta šalju slične poruke. Ranije je pisano da je nagli pad bitkoina povukao za sobom čitavo tržište kriptovaluta. Prema procenama stručnjaka, u poslednja četiri meseca taj sektor je izgubio oko dva triliona dolara vrednosti.
Brojka je tolika da se ne može ignorisati, bez obzira na to koliko neko bio skeptičan ili entuzijastičan prema digitalnoj imovini.
Sve ove linije, kada se spoje, vode ka istom pitanju: da li se globalni finansijski sistem zaista nalazi usred duboke transformacije ili tek prolazi kroz još jedan bolan, ali privremen ciklus prilagođavanja.
Odgovor još nije jasan, ali je očigledno da stari obrasci više ne važe bez zadrške. A u takvim periodima, istorija pokazuje, nesigurnost obično nije prolazni gost, već dugotrajan saputnik.
