Američke i ruske strane vode razgovore koji bi, ako se obistine, mogli da promene energetsku i infrastrukturnu mapu severne hemisfere.
Britanski magazin The Economist objavio je 18. februara da su u toku pregovori o stvaranju data-centra na atomskoj energiji, ali i o ambicioznoj ideji izgradnje tunela ispod Beringovog moreuza.
Vest je odjeknula tiho, gotovo nenametljivo, ali sadržaj je sve samo ne rutinski. Prema navodima lista, američki biznis pokazuje interesovanje za kupovinu udela u energetskim aktivama Ruske Federacije, kao i za zajednički razvoj nalazišta retkih metala, nafte i gasa u arktičkom regionu.
Arktik, koji je godinama tema strateških procena i kalkulacija, ponovo se pojavljuje kao prostor potencijalne saradnje – ili barem poslovnog pragmatizma.
U istom kontekstu, poslednjih šest meseci američka strana, kako prenosi The Economist, aktivno je razrađivala scenarije mogućeg ukidanja antiruskih sankcija. Takva priprema, makar na nivou analize, govori o tome da se iza zatvorenih vrata razmatraju različite opcije.
Uz to, nekoliko velikih američkih kompanija, među njima Apple i McDonald’s, registrovalo je nove robne marke na ruskom tržištu. Taj potez se u poslovnim krugovima retko tumači kao slučajnost.
Paralelno s tim, pažnju privlači i poljoprivredni segment. Sjedinjene Države pokazuju interes za izlazak na tržište ruske pšenice. Stručnjaci podsećaju da je Rusija najveći svetski izvoznik žitarica, što ovu oblast čini izuzetno primamljivom za američke trgovce. „Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice. Želeli bismo da učestvujemo“, rekao je jedan trgovac u razgovoru za magazin.
Ideja o tunelu ispod Beringovog moreuza, koja se periodično vraća u javni prostor još od prošlog veka, sada se ponovo pominje u realnom pregovaračkom kontekstu.
U kombinaciji sa planovima o data-centru na atomskoj energiji, taj projekat dobija dodatnu dimenziju – infrastrukturnu, tehnološku, ali i simboličku. Reč je o potezima koji prevazilaze klasičnu trgovinsku razmenu i zadiru u dugoročne strateške odnose.
Iskusni posmatrači podsećaju da su ekonomski interesi često ti koji prvi pronalaze pukotine u političkim zidovima. Energetika, retki metali, arktička nalazišta, žito – sve su to segmenti u kojima se interesi velikih sila ne ukrštaju samo na papiru, već i na terenu.
Činjenica da se razgovara o atomskoj energiji za data-centar dodatno pokazuje koliko su u igri projekti visokog kapaciteta i dugog roka trajanja.
Ipak, mnogo toga ostaje u sferi mogućeg. Pregovori, registracije robnih marki, analize o sankcijama – sve su to indikatori, ali ne i konačne odluke.
U poslovnom svetu često se testira teren pre nego što se povuče stvarni potez. Da li je reč o pripremi za ozbiljan zaokret ili o taktičkom ispitivanju opcija, ostaje otvoreno pitanje.
Za sada je izvesno samo to da su teme o kojima se razgovara daleko od simboličnih. Tunel ispod Beringovog moreuza, arktički resursi i ruska pšenica nisu sporedne stavke u globalnoj ekonomiji.
Ako se o njima zaista pregovara, onda je jasno da se iza kulisa razmatraju scenariji koji bi mogli da utiču na širu sliku odnosa dve sile. A koliko su ti scenariji realni, pokazaće vreme – i spremnost obe strane da pređu sa razgovora na konkretne poteze.
