Zapitati se „šta ako Ukrajina izgubi?“ je nekada bila taktika koju su favorizovali oni koji su želeli da prekore njene zapadne saveznike da pošalju više novca i oružja, piše Ekonomist.
Sve više ovo pitanje izgleda manje kao misaoni eksperiment, a više kao prva faza planiranja za vanredne situacije.
Posle nekoliko iscrpljujućih meseci na bojnom polju, nestale su prošlogodišnje nade u ukrajinsku kontraofanzivu koja bi gurnula Rusiju nazad ka njenim granicama i ponizila Vladimira Putina.
Ovih dana dominira strah da bi se postojeći ćorsokak mogao srušiti u korist osvajača, ili da se Donald Tramp vrati na vlast u Americi i donese pobedu Rusiji na srebrnom poslužavniku.
Iako je poražena Ukrajina postala manje nategnuta perspektiva, nije ništa manje zastrašujuća. Koliko god bio otrežnjujući povratak rata na kontinent, uspešna invazija koja ubire geopolitičke nagrade za Putina bila bi mnogo gora, piše Ekonomist.
Poraz Ukrajine bio bi ponižavajuća epizoda za Zapad.
Pružajući moralnu, vojnu i finansijsku pomoć svom savezniku već dve godine, Amerika i Evropa su, možda nehotice, stavili na kocku sopstveni kredibilitet.
U Rusiji, ali i u Kini, Indiji i širom globalnog juga, zemlje koje su podržavale Ukrajinu bi bile odbačene kao podobne u podnošenju rezolucija UN i cenkanju oko formulacija na samitima EU i NATO-a.
Bojenje ukrajinske zemlje od strane kreatora atlasa u rusku teritoriju učvrstilo bi ideju da moćniji kreirajo i „ispravno“- u korist onog ko je jači.
Džordž Robertson, bivši šef NATO-a, upozorio je da „ako Ukrajina izgubi, naši neprijatelji će odlučiti o svetskom poretku“.
Na nesreću Tajvana, između ostalih, verovatno je u pravu, zaključuje Ekonomist.
(b92.net)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
