Profesor Univerziteta Kolumbija u SAD Džefri Saks (Jeffrey Sachs) izjavio je danas u diskusiji sa predsednikom Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vukom Jeremićem da su američke sankcije Rusiji protivne međunarodnom pravu, nedelotvorne i da su ih podržale države u kojima živi tek 20 odsto stanovnika planete, dok je velika većina sveta odbila da Rusiji uvede sankcije.
„Sankcije protiv Rusije ne samo što nisu obogaljile rusku ekonomiju, nego je došlo do ’bumerang efekta’. Izazvale su velike negativne globalne posledice, a Rusija nije prestala da izvozi širom sveta. Sankcije su veoma naškodile Evropi, jer joj više nije dostupna jeftina energija za industriju“, rekao je Saks u diskusiji „Zima našeg nezadovoljstva“ u organizaciji CIRSD-a, održanoj u hotelu Metropol.
Saks je rekao da je sankcije prvo uveo „anglo-saksonski deo sveta“ – SAD, Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, a potom i EU, Japan i Južna Koreja i Singapur.
„I to je to. Ostatak sveta je odbio da se pridruži sankcijama jer želi da nastavi da trguje i sa Rusijom i sa Ukrajinom. Oni ne žele da budu deo sukoba za koji smatraju da se mora završiti pregovorima. Većina sveta se, dakle, ne slaže sa sankcijama Rusiji niti se slaže sa idejom da jedna država tek tako donese odluku o sankcijama protiv druge države i onda još bez ikakvog zakonskog osnova kaže i drugima da prekinu trgovanje sa državom kojoj je uvela sankcije. To ne može da se radi“, rekao je Saks.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Saks je dodao da sa Rusijom trguju Kina, Indija, sve azijske države i Latinska Amerika, i oni ne žele da budu deo „proksi rata“.
„Oni ne vide taj rat onako kako su Amerikanci mislili da će ga videti – kao ničim neizazvan napad. Razgovarao sam sa liderima širom sveta i oni dobro razumeju da je reč o sukobu dve super-sile, Rusije i SAD, i da nije samo jedna strana odgovorna“, rekao je Saks.
Saks je istakao da sankcije „gotovo nikada nisu uspešne u geopolitičkom smislu“.
„To je jeftina i laka politika koju Amerika sprovodi godinama i koja iznova i iznova ne donosi rezultat. Amerika često koristi sankcije jer se za njih ne izdvaja novac iz budžeta, ali mogu da načine mnogo štete, a ne zahtevaju javnu debatu i odobrenje Kongresa SAD. Javnost ne razume baš najbolje o čemu je reč, ali koga je briga. Sankcije se uvode potpisom predsednika SAD, što je drugačije od sankcija koje odobravaju Ujedinjene nacije“, rekao je Saks.
Saks je naveo da je nesumnjivo da je „u toku rat Amerike i Rusije, iako ginu ukrajinski građani“.
„Oružje, obaveštajne podatke, finansiranje rata – sve daju Amerika i njeni saveznici, tako da je reč o ratu Amerike i Rusije, a to nije dobro jer je reč o nuklearnim super-silama. Suprotno američkoj propagandi, koja tvrdi da je ’ludak Vladimir Putin’ bez razloga započeo rat u februaru 2022. godine, činjenice govore da je rat počeo još u februaru 2014. godine“, rekao je Saks.
„Uzrok je, između ostalog, namera Amerike da u NATO uvede Ukrajinu i Gruziju, što je 2008. godine rekao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš. To je nije bilo mudro, nego baš glupo“, dodao je Saks.
Saks je podsetio da na obećanje Zapada Rusiji da se NATO posle raspada Sovjetskog Saveza neće širiti „ni centimetar na istok“, kao i da je Amerika to obećanje prekršila.
„U svesti Amerikanaca ne postoji neutralnost nego samo ’ili si sa nama ili si protiv nas’. Amerika je 2014. godine pomogla svrgavanju bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koji je balansirao između SAD i Rusije. Tada je počeo rat. Do 2021. godine Amerika je uložila milijarde dolara u naoružavanje Ukrajine. Fortifikacija istočne Ukrajine je trajala punih osam godina uz pomoć američkog novca, oružja i znanja“, rekao je Saks.
Saks je naveo da je predsednik Rusije Vladimir Putin krajem 2021. godine rekao da su Amerikanci prešli sve crvene linije, a da je crvena linija Rusije „zaustavljanje širenja NATO-a i postavljanje vojnih baza na granici sa Rusijom i oružja koje može da za nekoliko minuta pogodi Rusiju i da je neophodno da se o tome razgovara“.
„Odgovor Bele kuće bio je da nema o čemu da se razgovara i da Amerika sigurno neće razgovarati sa Rusijom o širenju NATO-a, i tada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Rat je izbio zbog narastajućeg konflikta u prethodnih 30 godina i, nažalost, mnogo varanja od strane Amerike“, rekao je Saks.
Saks je naveo da je, po njegovom mišljenju, rat u Ukrajini moguće zaustaviti tako što bi se Ukrajina obavezala da bude vojno neutralna i da ne uđe u NATO, da Rusija zadrži Krim i da region Donbas na istoku Ukrajine dobije autonomiju.
Jeremić je rekao da su neki istoričari i političari u prethodnih godinu dana poredili rat u Ukrajini i sa Korejskim ratom iz 1950-tih godina.
„To je bio prvi ’vreli sukob’ koji je izbio tokom hladnog rata“, rekao je Jeremić.
Jeremić je dodao da je, ako se sledi ta logika, rat u Ukrajini mogao da bude prvi „vreli sukob drugog hladnog rata“, u kojem su glavne zaraćene strane SAD i Kina.
„Gledano iz Srbije, čini se da podela koja nastaje u svetu nije binarna kao što je izgledalo da bi mogla biti, jer se pojavljuju koalicije koje bi mogle biti vezane za regionalne sile, ali bi one takođe mogle da s vremena na vreme i međusobno sarađuju“, rekao je Jeremić.
Skupu su prisustvovali novinarka Ljiljana Smajlović, bivši ambasador u SRJ Vilijam Montgomeri, pisac Muharem Bazdulj, profesori Slobodan Samardžić i Milo Lompar, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, profesor Bojan Pajtić, bivši guverner NBS Dejan Šoškić, bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, analitičar Miša Đurković, bivša ambasadorka SRJ u Meksiku Vesna Pešić, poslanici, predstavnici diplomatskog kora, novinari i javne ličnosti.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Beta)
