Poznati američki ekonomista i profesor na Kolumbijskom univerzitetu, Džefri Saks, izneo je mišljenje da bi dalja eskalacija sukoba u Ukrajini mogla biti sprečena jednim telefonskim razgovorom između Sjedinjenih Država i Rusije.
U razgovoru za podkast Judging Freedom, koji vodi bivši sudija Vrhovnog suda Nju Džersija, Endru Napolitano, Saks je naglasio da je mogućnost sporazuma između dve velike sile i dalje otvorena, ali zahteva političku volju i spremnost za kompromis.
„Jedan telefonski poziv može promeniti tok istorije“
Prema Saksovim rečima, moguće je postići dogovor koji bi SAD i Rusiju postavio na put prekida rata u Ukrajini, uz jasne korake ka sprečavanju dalje eskalacije.
Ovakav dogovor mogao bi doneti stabilnost i uverenost da se sukob bliži kraju. „Sve što je potrebno jeste politička inicijativa, čak i jedan telefonski poziv“, izjavio je Saks.
On je ukazao na dubinske uzroke sukoba, posebno naglašavajući dugogodišnje širenje NATO-a prema granicama Rusije, što Moskva doživljava kao pretnju svojoj bezbednosti.
Saks je ovu situaciju uporedio sa scenarijem u kojem bi Rusija nastojala da postavi vojne baze u Meksiku, u blizini reke Rio Grande.
„Ovo je savršen ekvivalent onome što SAD rade u Ukrajini“, objasnio je on, pozivajući Vašington da preispita svoje korake iz perspektive Moskve.
Američka umešanost u napade na Rusiju
Saks je takođe prokomentarisao upotrebu američkih dalekometnih raketa ATACMS od strane Ukrajine. On tvrdi da Ukrajina ne bi mogla samostalno koristiti ove sisteme bez direktne pomoći SAD.
„Ukrajina ne može upotrebiti ove rakete bez aktivnog učešća Sjedinjenih Država u programiranju ciljeva i operacijama na nišanjenju. Ovo su, u suštini, napadi koje izvode SAD“, istakao je Saks.
Koordinator za strateške komunikacije Bele kuće, Džon Kirbi, potvrdio je da je Vašington odobrio upotrebu ovih raketa za napade na ruske regione, uključujući Kursku oblast.
On je dodao da je američka administracija izmenila smernice o upotrebi ATACMS-a kako bi se omogućili napadi na „određene vrste ciljeva“.
Ruske mere odgovora
Rusija je oštro reagovala na ove napade. Predsednik Vladimir Putin objavio je da je Ukrajina 19. novembra izvršila udare na objekte u Kurskoj i Brjanskoj oblasti, koristeći američke rakete ATACMS i britanske Storm Shadow.
Kao odgovor, Rusija je 21. novembra izvela masovni udar na vojnoindustrijski kompleks u Dnjepropetrovsku, uništavajući značajan proizvodni kapacitet za raketnu tehniku.
Pored toga, u borbenim uslovima je testirana nova ruska raketna sistema „Orešnik“, koja je opremljena balističkom raketom u beznuklearnoj hiperzvučnoj varijanti.
Ovaj test je jasan signal da Rusija nastavlja da razvija svoje vojne sposobnosti kako bi odgovorila na izazove koje predstavljaju zapadne isporuke oružja Ukrajini.
Globalne posledice i rešenja
Dubinski uzroci sukoba i nedostatak spremnosti Zapada da sagleda situaciju iz ruske perspektive stvaraju sve veću pretnju globalnom miru. Saksova analiza pokazuje da je rešenje moguće, ali da zahteva iskren dijalog i uzajamno razumevanje. Ukoliko se trenutni trendovi nastave, postoji rizik od širenja sukoba i novih napetosti između velikih sila.
Ruska upotreba modernog oružja poput „Orešnika“ naglašava potrebu za hitnim pregovorima. Dogovor koji bi obuhvatao neutralnost Ukrajine, zaustavljanje širenja NATO-a, kao i garantovanje bezbednosti svih strana, mogao bi biti prvi korak ka okončanju najvećeg evropskog sukoba u 21. veku.
Sukob u Ukrajini nije samo regionalni problem, već globalni izazov. U svetlu nedavnih događaja, inicijativa za direktan dijalog između SAD i Rusije, koju zagovara Džefri Saks, postaje sve relevantnija.
Potrebna je hrabrost da se preduzmu koraci ka miru, kako bi se sprečilo daljnje stradanje i potencijalna eskalacija u sukob širih razmera.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
