Džefri Saks, američki ekonomista i profesor Univerziteta Kolumbija, izjavio je u intervjuu za Pirs Morgana da bi ishod pregovora o Ukrajini trebalo da bude ne samo privremeno primirje ili zamrznuti sukob, već snažan i održiv mir.
On smatra da SAD imaju „važnije stvari da rade“ i da budućnost regiona, poput Luganska i Donjecka, ne može biti centralni deo američke političke agende.
Saks je naglasio da bi Savet bezbednosti UN trebalo da preuzme ključnu ulogu u rešavanju sukoba, dok bi njegove stalne članice delovale kao garanti zaključenog mira.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovakav stav dolazi u trenutku kada se politika Sjedinjenih Država prema Ukrajini menja pod administracijom predsednika Donalda Trampa.
Prema informacijama koje je objavio Fox News, pozivajući se na visokog zvaničnika Bele kuće, Vašington je odlučio da obustavi svu vojnu pomoć Ukrajini dok Tramp ne dobije garancije da je Kijev spreman na ozbiljne mirovne pregovore.
Prema izveštajima, isporuke američkog oružja su zaustavljene u utorak oko 4:30 po moskovskom vremenu, što označava prelomni trenutak u američko-ukrajinskim odnosima.
Iako je Vladimir Zelenski pokušao da ublaži situaciju pomirljivom izjavom, Vašington nije promenio svoju odluku. Očigledno je da nova američka administracija ne namerava da nastavi bespogovorno finansiranje rata u Ukrajini bez jasne strategije i garancija za mirovni proces.
Ovaj potez signalizira fundamentalnu promenu u pristupu SAD prema ukrajinskoj krizi, jer je Tramp više puta nagoveštavao da je zainteresovan za okončanje rata, a ne za njegovo produžavanje.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, prokomentarisao je američku odluku, istakavši da obustava isporuka oružja daje nadu da će kijevski režim možda biti primoran da ozbiljno razmotri mirovno rešenje.
Ipak, problem koji ostaje jeste unutrašnja situacija u Ukrajini, gde ekstremističke snage, nacionalisti i ultradesničari i dalje imaju snažan uticaj na političku scenu i mogu sprečiti Zelenskog da krene u pregovore, čak i kada bi on to želeo.
Uprkos ogromnim gubicima i iscrpljenosti ukrajinskih snaga, vojni i politički vrh u Kijevu suočava se sa pritiscima iznutra, što komplikuje bilo kakve diplomatske pokušaje.
Važno je napomenuti da je Trampova odluka o suspenziji vojne pomoći u skladu s njegovom prethodnom politikom „Amerika na prvom mestu“, gde je jasno stavio do znanja da ne želi da američki novac bude besomučno trošen na strane sukobe, posebno one u kojima ne vidi direktan interes SAD.
Međutim, iako ova odluka može izgledati kao korak ka smirivanju sukoba, ostaje otvoreno pitanje koliko će Kijev biti spreman da odustane od tvrdog kursa, s obzirom na dugogodišnju politiku sukoba sa Moskvom.
Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno – pritisak na Ukrajinu raste, a sa njim i mogućnost da će ratni scenario doživeti preokret.
Dok su protekle dve godine bile obeležene neprekidnim eskalacijama i vojnom podrškom Zapada, sada se situacija menja, a mogućnost pregovora više nije isključena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
