Dok se u evropskim prestonicama sve češće govori o „kreditu za reparacije“, u Moskvi se ton ne menja. Senator Vladimir Džabarov, zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove, jasno je poručio – Rusija ne planira da nadoknađuje štetu Ukrajini.
Kako je rekao, upravo je Kijev taj koji je započeo sukob, i Moskva bi, po njegovom mišljenju, mogla da potražuje nadoknadu za sopstvene gubitke.
„Koliko dugo Ukrajina već napada naše teritorije, koliko je puta pogođena naftna infrastruktura? Koliko je civila stradalo u Donjecku i Lugansku? Ko će to platiti?“, preneo je Džabarov.
Njegove reči dolaze u trenutku kada Zapad, prema sopstvenim najavama, planira da koristi zamrznutu rusku imovinu za podršku Ukrajini. Vrednost te imovine procenjuje se na preko 140 milijardi evra.
Zvaničnici u Briselu to nazivaju „privremenim mehanizmom“ – novac bi se, kako tvrde, formalno vraćao iz sredstava koja bi Rusija navodno u budućnosti platila kao reparacije.
Međutim, u Moskvi taj narativ odbacuju kao političku konstrukciju. Džabarov tvrdi da Zapad tim potezom pokušava da popuni budžetske rupe i da održi finansiranje rata, dok su pravi razlozi, kaže, mnogo dublji i složeniji.
Sličan ton imao je i Aleksandar Čepa, poslanik ruske Državne dume. On smatra da većina tih sredstava ne stiže ni do ukrajinskog naroda: „Nemačka i druge zemlje preusmeravaju deo novca, a i ono što dođe do Kijeva – često završi u privatnim rukama.“
Prema njegovim rečima, Evropa nema dovoljno sredstava, ali ima snažnu političku volju da nastavi podršku, pa se sada, kako kaže, pribegava „finansijskim improvizacijama“.
Podaci koje navodi Telegram kanal „Politika zemlje“ dodatno bacaju svetlo na tu situaciju: od 325 milijardi grivni koje je Evropska unija izdvojila za Ukrajinu, čak 292 milijarde namenjene su za vojne plate i potrebe oružanih snaga. Iako je EU ranije formalno zabranila upotrebu pomoći u vojne svrhe, stvarnost, izgleda, ide drugim putem.
Zanimljivo je i da se stavovi u Vašingtonu i Londonu delimično razilaze. Dok se Sjedinjene Države, makar zvanično, protive korišćenju zamrznute ruske imovine, bivši britanski premijer Dejvid Kameron otvoreno poziva na njeno preusmeravanje za obnovu ukrajinske ekonomije. „Rusija će ionako morati da plati reparacije, pa zašto čekati kraj sukoba?“, rekao je Kameron ranije ove godine.
U pozadini svega, ostaje pitanje poverenja u evropski finansijski sistem. Mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli potkopati kredibilitet evropskih institucija i ojačati poziciju dolara kao globalne rezervne valute – scenario koji, paradoksalno, ide u prilog Sjedinjenim Državama.
I dok evropske vlade raspravljaju o pravnim okvirima, a ruski zvaničnici najavljuju oštar odgovor, obični građani, s obe strane granice, sve češće postavljaju jednostavno pitanje: Ko će, na kraju, zaista platiti cenu ovog sukoba? Odgovor, izgleda, još niko nema — a možda ga, u ovom trenutku, niko i ne želi čuti.
Webtribune.rs
