U sadašnjem multipolarnom svetu u kom živimo, ekonomski i vojni faktori su odlučujući u garantovanju suvereniteta državama. Izgleda da Rusija i Kina shvataju ovo veoma ozbiljno, posvećujući se dedolarizaciji svojih ekonomija i ubrzavajući razvoj hipersoničnog oružja.
Faza tranzicije kroz koju prolazimo, prelazeći sa unipolarnog globalnog poretka na multipolarni, poziva na pažljivo posmatranje. Važno je analizirati akcije koje preduzimaju dve svetske sile, Kina i Rusija, u odbrani i konsolidaciji njihovog suvereniteta na duži rok.
Posmatrajući odluke ove dve zemlje poslednjih godina, možemo utvrditi dvostruku strategiju. Jedna je ekonomska, a druga čisto vojna.
[adsenseyu1]
U oba slučaja možemo videti snažnu saradnju između Moskve i Pekinga. Zasluga ovog saveza je paradoksalno pripisana stavu raznih američkih administracija, od Džordža Buša seniora do Obame, piše zerohedge.
Poseban odnos između Moskve i Pekinga je skovan iz zajedničkog iskustva Vašingtonovog pritiska tokom poslednjih 25 godina. Čini se da je njihova zajednička misija sada da zadrže opadajuću imperijalnu moć SAD-a i očiste svet od unipolarnog svetskog poretka, sa Vašingtonom u centru međunarodnih odnosa, i dovedu multipolarni svetski poredak, gde najmanje tri globalne sile igraju glavnu ulogu u međunarodnim odnosima.
Kinesko-ruska strategija je u poslednje dve decenije pokazala da se sastoji od dva dela: ekonomske snage s jedne strane, i vojne snage sa druge strane, gde ovo trugo treba da odbije nesmotreno američko ponašanje.
Obe ove evroazijske sile imaju svoje prednosti i slabosti u tom pogledu. Iako se ruska ekonomija teško može porediti sa kineskom, Kina igra sporednu ulogu ruskom konvencionalnom i nuklearnom odvraćanju, i poprilično zaostaje za Moskvom u smislu hipersoničnog oružja. Saradnja između Moskve i Pekinga ima za cilj da uskladi njihove snage.
Ekonomski suverenitet
I dedolarizacija i razvoj hipersoničnog oružja služe za odbranu suvereniteta obe zemlje. Ekonomski suverenitet podrazumeva, između ostalog, ukidanje zavisnosti od američkog dolara, napuštanje međunarodnog bankarskog sistema zasnovanog na SWIFT platnom sistemu, uključivanje i povećanje učešća juana u korpi međunarodnih valuta, smanjenje javnog duga denomiranog u dolarima, konstantnu akumulaciju zlata i, naravno, eliminisanje bilo kakvog preostalog duga kod međunarodnih institucija koje su deo modela svetske uprave koju je Vašington kontrolisao i manipulisao njome zarad svojih interesa.
Peking, umesto da pokušava da zameni centralnu ulogu SAD-a, pokušava da proširi svoj uticaj u postojećim organizacijama poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Banke za međunarodna poravnjanja (BMP), Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije (STO).
Za Moskvu i Peking, smanjenje javnog duga je jedan od najboljih načina za postizanje jakog ekonomskog suvereniteta. Ruska Federacija je smanjila svoj javni dug u odnosu na BDP sa 92% na početku 2000. godine, na 12,9% danas.
Narodna Republika Kina, tokom 20 godina, povećala je svoj javni dug sa 20% BDP-a na oko 48%. U poređenju sa javnim dugom evropskih zemalja (Italija i Grčka preko 120%, Francuska 100%, EU u proseku 85%), Japanom (240%) i SAD (110%), Peking i Moskva su posebnu pažnju obratili na održavanje svojih računa. Druga važna strategija uključuje stalnu akumulaciju zlata u rezervama ove dve zemlje.
Kina i Rusija ponovo idu u suprotnom pravcu od Zapada. Od 2005. godine, Rusija i Kina su akumulirale ogromne količine zlata, sa jasnom namerom da diverzifikuju svoje rezerve. I Moskva i Peking su među prvih 10 zemalja u pogledu rezervi zlata, sa eksponencijalnim porastom u poslednjih nekoliko godina.
Zahvaljujući ograničenom javnom dugu, ogromnim količinama zlata i progresivnom smanjenju količine američkih državnih obveznica, Moskva i Peking su krenuli putem potpunog ekonomskog suvereniteta, nezavisni od sistema američkog dolara i snažno se zaštitivši od bilo koje buduće finansijske krize.
Odlučeno ubrzanje u ovom opštem pravcu je učinjeno nakon isključivanja Islamske Republike Irana iz SWIFT sistema, što je bio alarm za ovaj evroazijski duo. Uprkos njihovom smanjenju javnog duga i značajnoj dedolarizaciji, obe ove zemlje i dalje ostaju zavisne, a time i ranjive, od ekonomskog i finansijskog sistema koji se okreće oko Vašingtona i Londona. Zaobilazno rešenje je stoga bilo da se kreiraju dva alternativna bankarska platna sistema SWIFT-u. U slučaju Rusije, postoji takozvani sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS), a u Kini, Prekogranični međubankarski platni sistem (CIPS).
Ovo je primer kako su zemlje poput Rusije i Kine pronašle načine da zaobiđu sredstva koja su korišćena za ograničavanje njihovog suvereniteta. Uključivanje juana u korpu svetskih rezervnih valuta MMF-a je povezano sa kineskom strategijom podržavanja renminbija za izvoz, smanjivanjem učešća američkog dolara. Izgleda da strategija koju su Moskva i Peking usvojili ostavlja Vašington nesposobnim da zaustavi zaštitne mere ove dve evroazijske sile.
[adsenseyu1]
U praksi, već počinjemo da vidimo efekte ovog alternativnog ekonomskog svetskog poretka. Sankcije nametnute od strane Vašingtona i njihovih namesnika Moskvi i Teheranu se lako zaobilaze od strane Rusije i Irana, sa razmenama denomiranim u valutama koje nisu dolar (često u zlatu), ili jednostavno putem trampe.
Kina i Rusija, sa vrlo različitim ekonomijama, sa riznicama bogatim zlatom i sa minimalnim javnim dugom, ostavljaju veoma malo prostora za međunarodne spekulatore da utiču na njihove domaće ekonomije sa akcijama koje predstavljaju finansijski terorizam.
Biti u mogućnosti da minimalizuju uticaje i rizike nove finansijske krize, ili da se suprotstave pretnjama i ucenama međunarodnih tela kojima u velikoj meru upravljaju Vašington i London, ključni su načini da se uspostavi ekonomski nezavisan kurs i osigura se nacionalni suverenitet.
Vojska je definitivni garant suvereniteta
Bez jasnog i neprikosnovenog vojnog suvereniteta, primenjene ekonomske mere mogu postati neefikasne u slučaju rata. Iz tog razloga, Kina i Rusija nastavljaju da implementiraju strategije nuklearnog oružja, konačno i definitivno sredstvo odvraćanja.
Moskva je najpribližnija Vašingtonu u ovom pogledu, baš kao što je Peking najpribližniji Vašingtonu u ekonomskom polju. Kina i SAD imaju međusobno povezanu ekonomiju, ali u slučaju rata, Vašington bi pretrpeo najveću štetu. Prenos gotovo celokupne američke industrije u Kinu ima cenu, a u slučaju kompletnog raskola u odnosima između ove dve države, Vašington je vrlo svestan svoje ekonomske ranjivosti prema Kini.
U vojnom smislu, strategija za obezbeđivanje teritorijalnog suvereniteta se fokusira na određene ključne oblasti, konkretno na odbranu vazdušnog prostora i pomorskih granica, i na sposobnost da obeshrabri bilo koji nuklearni napad garantujući sposobnost drugog udara.
Na isti način na koji dedolarizacija predstavlja ekonomsko nuklearno oružje u rukama Rusije i Kine, razvoj hipersoničnog oružja je osnova sposobnosti kinesko-ruskog saveza da brani svoj teritorijalni suverenitet.
Hipersonično oružje nema prisutnih slabosti, a Moskva je jedina zemlja na svetu sposobna da ih proizvodi i koristi. Sa ovom novom sposobnošću, domet akcije Ruske Federacije dostiže nove neviđene nivoe.
Hipersonično oružje ima ključnu prednost jer može da pogodi mobilne ili fiksne ciljeve sa neverovatnom brzinom i snagom. Sposobnost da se u roku od nekoliko minuta obriše grupa nosača američke mornarice ili ABM sistemi u Rumuniji i Poljskoj, nesumnjivo ima otrežnjujući efekat na američku vojsku.
Ovo ostavlja po strani činenicu da će budući S-500 sistem imati antisatelitske mogućnosti kao i balističku raketnu odbranu, a nova SS-28 Sarmat neće biti u mogućnosti da bude zaustavljena bilo kojim trenutnim ili budućim ABM sistemom.
Sa upotrebom hipersoničnog oružja (neka su već operativna) i sofisticiranim S-400 i S-500 sistemima, američka pomorska i vazušna sila se snažno dovodi u pitanje. Sa nuklearnim oružjem, čak i ruske sposobnosti prvog i drugog udara postaju nemoguće za SAD da ih prevaziđu.
Samo je pitanje vremena pre nego što Narodna Republika Kina dobije hipersoničnu tehnologiju, verovatno uz ključnu pomoć Moskve. Nivo međusobnog poverenja i saradnje nikada nije bio toliko visok između ove dve države, i za njih je prirodno da sarađuju vojno i ekonomski, podstaknuti njihovim zajedničkim protivnikom.
Webtribune.rs
