Zamišljam da bi u Srbiji, posle takvih slobodnih izbora, konačno, svi TV gledaoci, posle 50 godina, mogli na jednom TV dnevniku da čuju istinu, ma koliko ona bila strašna i neprijatna – napisao je naš veliki dramski pisac u autorskom tekstu za Danas pre 20 godina.
Promišljanja dramskog pisca Duška Kovačevića o situaciji u srpskom društvu i na ovdašnjoj političkoj sceni uvek su imala težinu i odjeka u javnosti, a mi vam ovde prenosimo delove njegovog autorskog teksta za Danas, objavljenog u prazničnom broju od pre dve decenije.
[adsenseyu1]
„Pozicija i opozicija pretvaraju se u malo, tužno i užasno putujuće pozorište, koje ima ambicije da igra Šekspira. Izađu glumci amateri, koji su inače u ozbiljnom poslu, recimo, rade u Gradskoj čistoći. Počiste pijacu, pa u slobodno vreme dođu da glume Lira ili Rozenkranca. Može njihov kostim da bude skup, ali njima ne stoji, nikako! Poslednji, peti čin tog žalosnog pozorišta još traje, a kraj će se, možda, odigrati za dva-tri meseca, jubilarne 2000. godine. Jer, napravili smo tromb u srcu Evrope, koji, naravno mora da bude očišćen“.
Potonji redovni član Srpske akademije nauke i umetnosti skicirao je tom prilikom portret vlasti Slobodana Miloševića.
„Pošto su naši davnašnji obnovitelji ljudi koji su ipak završili nekakve škole, mislio sam, naivno, da čovek koji je završio bilo kakav fakultet nikada neće moći u te laži da veruje, niti da ih širi. Prevario sam se. Oni nas i dalje, kao nekad, ubeđuju da ne vidimo, da ne čujemo, da nemamo nijedno čulo. Retorika je malo drugačija, ali je praznogovor isti kao Brozov. Mi radimo, mi gradimo, a tamo neki izdajnici, uz pomoć neprijatelja spolja, hteli bi da nam to ruše…“
Sledeće redove posvetio je tadašnjim strankama u opoziciji.
[adsenseyu4]
„Deset godina ti isti ljudi hoće da smene vlast, a ne mogu da urade najjednostavniju stvar – da sednu za jedan sto pa zatraže i dogovore se s vlastima oko koliko-toliko pristojnih izbora i naprave ozbiljnu koaliciju. Kako bi sutra sedeli u istoj Vladi ili parlamentu?“, pitao se Kovačević pre dve decenije, da bi na kraju svog obraćanja preko stranica Danasa poželeo ukidanje medijskog mraka.
„Zamišljam da bi u Srbiji, posle takvih slobodnih izbora, konačno, svi TV gledaoci, posle pedeset godina, mogli na jednom TV dnevniku da čuju istinu, ma koliko ona bila strašna i neprijatna“.
Dve decenije posle, povodom izbora u Srbiji 2020. godine, ambasador nekadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore u Portugalu rekao je u intervjuu za Blic da bi, da je na mestu predsednika Aleksandra Vučića, prihvatio sve zahteve opozicije, po zakonima koji su oni doneli i po kojima se glasalo tokom njihove vladavine.
[adsenseyu1]
„Prihvatio bih i prisustvo OEBS-a sa kamerama BBC-a koji tvrdi da je Vučić trenutno najslabiji u svojoj dosadašnjoj vladavini. Sve bih prihvatio što je u okviru civilizovanog dogovora, razgovora i uzajamnog poštovanja. Sve što je u okviru reči i papira“.
Dodao je i da bi one koji pominju „duge cevi“ u zemlji gde je građanski rat tokom Drugog svetskog rata odneo više srpskih života nego što ih je neprijatelj uzeo, „vakcinisao protiv besnila“, jer su „očigledno šetali po mrazu sa mokrom glavom”.
„Ovoj zemlji je dosta pogibija ljudi na putevima, odumiranja stanovništva, mržnje koja nas okružuje…”
Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.
Olgica Nikolić (Danas.rs)
[adsenseyu4]
