Aleksandar Dugin, poznati ruski filozof i geopolitičar, u svom intervjuu za časopis „Odbrana“ istakao je da Srbija ima ključnu odgovornost za stabilnost i bezbednost Balkana.
Po njegovim rečima, nacionalni interesi Srbije najbolje će biti zaštićeni kroz jačanje vojske, očuvanje vojne neutralnosti i aktivnu politiku u formiranju zajedničkog sistema odbrane i bezbednosti na Balkanu.
Dugin smatra da Srbija ne sme da se ograničava samo na svoju teritoriju, već mora strateški da razmišlja u širem kontekstu – na nivou celog Balkana, Istočne Evrope i dalje prema Evroaziji i Bliskom istoku.
Po njegovom mišljenju, upravo Srbi treba da preuzmu odgovornost za balkanski prostor, što je moguće samo ukoliko Srbija ostane vojno neutralna i istovremeno ojača svoju odbrambenu moć. Samo jaka Srbija može osigurati jak i nezavisan Balkan.
Srbija i njena uloga u novoj multipolarnoj geopolitičkoj realnosti
Dugin je tokom svog predavanja na Vojnoj akademiji krajem novembra prošle godine govorio o značaju geopolitike za Srbiju i ceo Balkan. On ističe da je Balkan kroz istoriju bio geopolitički čvor na kojem su se preplitali interesi velikih sila – Turske, Francuske, Rusije, Austrougarske, Nemačke, a u doba Hladnog rata i dve suprotstavljene ideološke strane.
Danas, kaže on, NATO pokušava da pojača svoju kontrolu nad Balkanom, ali je to samo deo šire agonije unipolarnog sveta koji se urušava. Dugin predviđa da će i Balkan, poput Bliskog istoka, uskoro osetiti posledice prelaska sveta iz unipolarnog u multipolarni poredak.
Multipolarni svet, prema Dugini, nije prosto povratak na bipolarnost između Istoka i Zapada, već uspostavljanje više ravnopravnih centara moći. U tom novom poretku, Rusija ne nastupa kao isključivi protivnik Zapada, već kao jedan od ključnih stubova tog poretka, zajedno sa Kinom, Iranom i drugim regionalnim silama.
On ističe da su zemlje Bliskog istoka pokazale otpor prema zapadnom mešanju i da se njihov suverenitet sve više učvršćuje. Isto će se, kaže Dugin, dogoditi i na Balkanu. Srbija će igrati ključnu ulogu kao najsnažniji oslonac Evroazijskog pola na Balkanu, dok pitanje Kosova i teritorijalnog suvereniteta Srbije može biti rešeno samo kroz jačanje multipolarnog sveta.
Dugin naglašava da bi Srbija u slučaju potpunog oslanjanja na Zapad izgubila svoj suverenitet i praktično nestala kao samostalni faktor. Stoga, prema njemu, Srbija ima poseban interes da podrži što brže uspostavljanje multipolarnog poretka u Evropi i svetu. On vidi Srbiju kao most između različitih sfera uticaja, ali pod uslovom da očuva vojnu neutralnost i izgradi svoju nezavisnu strategiju.
Srbija kao lider Balkana
Prema Dugini, Srbija je istorijski bila faktor koji je okupljao Balkan, zbog čega je i snosila visoku cenu u prethodnim sukobima. Međutim, njena nova uloga u multipolarnom svetu nije da se iscrpljuje u unutrašnjim pitanjima, već da kreira širi geopolitički okvir.
Umesto da se bavi isključivo sopstvenim nacionalnim pitanjima, uključujući problem Kosova, Srbija treba da preuzme inicijativu u kreiranju opštebalkanske geopolitičke strategije.
Taj strateški pravac, prema Dugini, ne znači samo bliske veze sa Rusijom i Kinom, već i razvijanje pragmatičnih odnosa sa Evropom i čak Sjedinjenim Državama, pod uslovom da one priznaju realnost multipolarnog poretka.
On ističe da je Donald Tramp tokom svog mandata bio mnogo otvoreniji za multipolarne odnose i kritičan prema globalističkim tendencijama, što može otvoriti prostor za drugačiju vrstu saradnje sa Zapadom.
Dugin smatra da Evropska unija nije zasnovana na autentičnim evropskim vrednostima, već na interesima atlantističkih globalista. Zbog toga se EU urušava i gubi svoj suverenitet, dok evropske zemlje gube identitet. U tom smislu, on smatra da bi Srbija mogla postati model alternative – ne samo kroz oslanjanje na Rusiju, već i kroz izgradnju sopstvenog geopolitičkog bloka.
Dugin predlaže koncept „Velike Istočne Evrope“, koja bi uključivala Balkan, Mađarsku, Rumuniju i baltičke zemlje kao nezavisni geopolitički prostor.
Kosovo i nepromenljivi srpski stav
Jedna od ključnih tema Dugine analize jeste pitanje Kosova. On smatra da Srbija nikada ne sme da prizna nezavisnost Kosova, jer bi to automatski otvorilo pitanje Raške oblasti (Sandžaka), Vojvodine i drugih delova zemlje.
On naglašava da se geopolitika menja i da ne treba žuriti sa odlukama koje bi mogle imati katastrofalne posledice. Trenutna situacija možda ne ide u korist Srbije, ali vremenom će se međunarodni odnosi promeniti, a srpski stav prema Kosovu će postati još relevantniji. Dugin podseća da Rusija i dve trećine sveta ne priznaju takozvano Kosovo i da će u budućnosti Srbija imati jaču međunarodnu podršku po ovom pitanju.
Četvrta politička teorija i alternativa liberalizmu
Dugin je tvorac koncepta „Četvrte političke teorije“, koji nudi alternativu liberalizmu, komunizmu i fašizmu. On smatra da je liberalizam postao totalitaran sistem koji teži ukidanju svih kolektivnih identiteta – vere, nacije, porodice, a čak i pola.
Po njemu, liberalizam vodi ka uništenju čovečanstva pod maskom individualnih sloboda. Komunizam i fašizam, iako suprotni liberalizmu, nisu rešenja, jer su takođe deo zapadne političke tradicije i nisu prilagođeni većini naroda sveta.
Umesto toga, Dugin predlaže model u kojem bi svaki narod gradio svoju specifičnu verziju Četvrte političke teorije, zasnovanu na svojoj tradiciji, istoriji i kulturi. Srbija, prema njemu, mora razviti svoju verziju, a istovremeno poštovati druge narode Balkana i njihov identitet. Tako bi Balkan mogao postati stabilan i integrisan prostor u novom multipolarnom svetu.
Bezbednost i vojna neutralnost Srbije
Dugin naglašava da je vojna neutralnost najbolji strateški izbor za Srbiju. On podseća da je srpska vojska tradicionalno najjača na Balkanu i da to nije samo prednost, već i odgovornost.
Neutralnost omogućava Srbiji da sarađuje sa svim stranama – Rusijom, Kinom, pa čak i sa pojedinim zapadnim državama – bez gubitka suvereniteta. Ulazak u bilo koji vojni blok značio bi kraj vojne nezavisnosti Srbije.
Dugin takođe predviđa da bi u budućnosti mogla nastati nova bezbednosna arhitektura u Evropi, koja bi uključivala i Rusiju. U tom slučaju, Srbija bi mogla igrati ključnu ulogu u povezivanju Rusije i Evrope.
Duginova analiza jasno pokazuje da multipolarni svet već postaje realnost i da Srbija ne sme da propusti priliku da u njemu igra značajnu ulogu. Njegovi stavovi potvrđuju da Zapad više nije jedini centar moći i da je vreme da Srbija redefiniše svoju poziciju na geopolitičkoj sceni.
Očuvanje vojne neutralnosti, jačanje vojske i aktivna uloga u regionalnoj bezbednosti ključni su koraci ka osiguravanju srpskih nacionalnih interesa.
Pitanje Kosova ostaje centralni problem, ali Duginova analiza nudi optimizam – u svetu koji se menja, geopolitička situacija može postati povoljnija za Srbiju. U tom kontekstu, strateška strpljivost i oslanjanje na multipolarne odnose mogu doneti više koristi nego brzi i nepromišljeni potezi koji bi trajno ugrozili nacionalne interese.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
