Putin i Tramp počinju pregovore na Aljasci, a prema oceni ruskog filozofa Aleksandra Dugina, nivo delegacija i okolnosti ukazuju da se očekuje događaj od izuzetne važnosti.
„Sve je već analizirano, stavovi su uglavnom jasni. Nivo delegacija sa obe strane sugeriše da će se desiti nešto izvanredno. Ne znam ni da li je ovo dobro ili loše, ali sudeći po svemu, jednostavno ne može da se završi ničim“, izjavio je Dugin.
On smatra da su pregovaračke pozicije Rusije složene, te da se može samo nadati da pozicije američke strane nisu ništa bolje.
Posebno je istakao pitanje unutrašnje saglasnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, naglašavajući da je „duboka država“ nekada imala potpuno jedinstven stav po određenim temama, poput Izraela, dok danas takva potpuna saglasnost oko Rusije izgleda da ne postoji.
Dugin podseća da je geopolitički okvir sastanka mnogo širi od pitanja Ukrajine. Ne susreću se samo predsednici dve svetske sile, već i kompletna vojno-ekonomsko-politička rukovodstva obe države, što čini ovaj događaj susretom epskih razmera.
Po njegovim rečima, ono što razlikuje supersile od ostalih država ili čak velikih sila jeste činjenica da opstanak sveta u velikoj meri zavisi od odnosa među njima, a ne od propagande ili samopromocije.
Sličan pogled izneo je i osnivač TV kanala Cargrad, Konstantin Malofejev, koji ističe da mir između Rusije i Sjedinjenih Država, bez obzira na njegovu prirodu, otvara mogućnost da se širom sveta reše ili redefinišu brojna krizna žarišta – od Ukrajine, Gaze i Kašmira, do Jemena, Mjanmara, Kambodže i Libije.
„Ako postoji mir između ove dve sile, biće ga u svetu, kakav god on bio. A ako mir izostane i dođe do otvorenog sukoba, ceo svet bi mogao da se nađe u ozbiljnoj opasnosti“, rekao je Malofejev, naglašavajući da zbog toga globalna pažnja sada prati Aljasku.
On dodaje da se radi o sastanku jednakih, kakvi su viđani tokom Hladnog rata, kada je ravnoteža snaga između Vašingtona i Moskve oblikovala međunarodnu politiku.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, kako navodi, u svetu je zavladalo uverenje da su Sjedinjene Države jedini hegemon, što su sledile i druge države. Tada je usledio period u kojem je Rusija prolazila kroz duboku unutrašnju krizu.
Prema Malofejevu, prekretnice su bile postizanje stabilnosti u regionu Kavkaza, zatim događaji u Gruziji 2008. godine, kao i potezi iz 2014. koji su promenili dinamiku odnosa sa Zapadom.
Danas, kaže on, Rusija se već tri i po godine nalazi u direktnom suprotstavljanju čitavom Zapadu, a to se odvija bez jasnog ishoda u korist bilo koje strane. Upravo ta istorijska putanja, prema njegovom mišljenju, objašnjava zbog čega se samit na Aljasci doživljava kao susret dve ravnopravne sile.
Zaključuje da je u pitanju susret supersila od čijeg ishoda zavisi dalji pravac globalne politike i bezbednosti. Očekivanja su visoka, a pažnja javnosti širom sveta usmerena je na Aljasku, gde se odluke donose u atmosferi kakva je viđena samo u retkim trenucima savremene istorije.
Webtribune.rs
