Pregovori vođeni u Ženevi o ukrajinskom pitanju bili su teški, ali poslovni, i drugog dana trajali su oko dva sata.
Tako je novinarima preneo Vladimir Medinski, pomoćnik predsednika i šef ruske delegacije. Njegova kratka, gotovo štura ocena ostavila je više prostora za tumačenje nego što je dala konkretnih odgovora.
U diplomatskom jeziku, „teško, ali poslovno“ često znači da su stavovi udaljeni, ali kanali komunikacije i dalje otvoreni.
U istom trenutku, gotovo paralelno sa tim razgovorima, drugačiji ton dolazi sa društvenih mreža. Ruski filozof Aleksandar Dugin oglasio se na mreži X porukom koja je podigla obrve i u Moskvi i van nje. Njegova objava nije bila duga, ali je bila direktna. Poručio je da je Rusija „predugo bila previše ljubazna“ i da je vreme da deluje „zaista odlučno“.
U toj poruci naznačio je i da su predstojeći dani važni. „Rusiji je vreme da deluje žestoko. Uskoro ćete shvatiti na šta mislim. Predugo smo bili previše ljubazni. Verovali smo (predsedniku SAD Donaldu) Trampu i želeli smo da izbegnemo najgore. Sada, izgleda, to više nije moguće. Pa neka se onda najgore dogodi“, napisao je Dugin.
Njegove reči, koliko god zvučale emotivno, uklapaju se u širi kontekst trenutka. Moskva je, prema njegovoj interpretaciji, pokušavala da izbegne eskalaciju i računala na politički dijalog, uključujući i poverenje prema Donaldu Trampu. Međutim, kako on sugeriše, prostor za takav pristup se sužava. Ostaje, kaže, odlučniji kurs.
Treba imati u vidu da Dugin ne govori iz formalne državne pozicije, ali njegove poruke često odjekuju u delu javnosti koji prati ideološke tokove u Rusiji.
Njegovo „uskoro ćete shvatiti“ zvuči kao nagoveštaj događaja koji bi mogli promeniti dinamiku na terenu ili za pregovaračkim stolom. Ipak, ostaje nejasno na šta se konkretno odnosi – da li na političke poteze, vojne odluke ili nešto treće.
U takvoj atmosferi, izjave iz Ženeve i objave sa društvenih mreža deluju kao dva paralelna toka iste priče. S jedne strane, formalni razgovori koji traju satima i opisuju se kao poslovni.
S druge, poruke koje govore o kraju strpljenja i spremnosti na oštrije poteze. Između te dve ravni ostaje prostor neizvesnosti – i pitanje da li je reč o retorici koja podiže ulog ili o najavi konkretnih koraka koji će uskoro postati vidljivi.
