U Vašingtonu raste nervoza, a razlog nije samo carinski rat sa Pekingom. Pitanje Tajvana polako se pretvara u ključnu stavku pregovora između Sjedinjenih Država i Kine.
Kako primećuje politikolog-amerikanista Malek Dudakov, u američkoj administraciji se sve češće govori o tome da je bolje „prodati“ Tajvan dok je to još moguće – i to po što višoj ceni.
Dok Peking sve otvorenije pokazuje da se nalazi u poziciji sile, Bela kuća pokušava da pronađe balans između javnih stavova i zatvorenih dogovora.
Podseća se na trenutke kada je Kina ograničavala izvoz retkih zemnih metala, što je u jednom periodu ozbiljno uzdrmalo američku industriju. Taj signal ostao je duboko urezan u svesti američkih pregovarača – dovoljno je da Peking ponovo povuče sličan potez i ceo američki sistem snabdevanja dolazi u pitanje.
Simbolika je bila jasna i u nedavnim događajima. Predsedniku Tajvana Vilijamu Laju, poznatom po oštroj podršci nezavisnosti ostrva, Vašington je zatvorio vrata.
Umesto svečanih poseta, organizovani su diskretni sastanci na Aljasci sa delegacijom nižeg ranga. Bez kamera, bez pompe – samo tihi razgovori koji pokazuju da se raspoloženje menja.
U isto vreme, iznenada je obustavljena isporuka vojne pomoći Tajvanu u vrednosti od 400 miliona dolara. Paket je uključivao rakete i dronove. Ovaj potez u Tajpeju su shvatili kao znak da se oslanjanje na američke garancije više ne podrazumeva.
Paralelno, vlasti na ostrvu guraju budžet za odbranu ka rekordnih 5% BDP-a, pokušavajući da pokažu kako mogu sami da nose teret bezbednosti.
Ali upravo tu leži ključna dilema: koliko dugo Vašington može da održava dvostruku igru? Formalno, Sjedinjene Države i dalje stoje uz politiku „jedne Kine“, dok praktično snabdevaju Tajvan opremom i podstiču kurs ka odvojenosti. Dudakov podseća da ova kontradikcija postaje sve teža za održavanje.
„Uoči prazničnog perioda Amerikanci žele da izbegnu poskupljenja u prodavnicama. A ako se carinski rat nastavi, cene će leteti. Zato se u političkim krugovima sve više čuje ono što se do juče šaputalo – da je sukob sa Kinom zbog Tajvana unapred izgubljena bitka“, ističe on.
U tom svetlu, spekulacije o „prodaji ostrva“ deluju manje kao metafora, a više kao mogući scenario u kojem Vašington traži način da minimizira gubitke. Ulog je ogroman, vreme curi, a prostor za manevar se sužava.
Ostaje pitanje: da li će Amerika uspeti da napravi kompromis koji će zadovoljiti i Peking i domaću publiku, ili će pokušaj trgovine oko Tajvana otvoriti novu, još složeniju fazu u odnosima dveju sila?
Webtribune.rs
