[adsenseyu2]
Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima nije potresla samo Sjedinjene Države već i Evropu. Sagovornici Sputnjika smatraju da će ona imati veliki uticaj na odnose u Evropskoj uniji, odnosno rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora u Evropi sledeće godine i možda dovesti do promena granica unije.
Posle pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima u Briselu su se hitno sastali šefovi diplomatija Evropske unije. Tema njihove radne večere bio je eventualni Trampov uticaj na buduće transatlantske odnose i odnose sa Rusijom. Ministri u Briselu saglasili su se da će morati da sačekaju i vide kakve će poteze novoizabrani američki predsednik povući u narednim nedeljama, kao i da je neophodno raditi na jačanju evropske uloge u svetskim pitanjima sve dok budući transatlantski odnosi ne postanu jasniji.
Ministri spoljnih poslova EU založili su se za dalje snažno partnerstvo sa SAD. Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka kaže za Sputnjik da je sastanak u Briselu samo početak razrade scenarija za reakciju Evropske unije prema Sjedinjenim Državama. To je još jedan nedostatak anticipacije i pravog planiranja prave spoljne politike koja sadrži i plan delovanja Evropske unije kao celine, pokazatelj njene slabosti, kaže Krstić za Sputnjik.
[adsenseyu1]
„Ako se nešto promeni na tom polju, ako EU kao celina, a i države-članice pojedinačno, počnu da realnije shvataju okruženje i promene u pojedinim državama, ali i na globalnom planu, u nekom narednom periodu uz određene reforme ta slabost bi mogla da se nadoknadi. Promena koja je nastala u SAD definitivno ne odgovara članicama EU. Pogledajmo prvi spoljnopolitički potez Donalda Trampa, stupio je u kontakt sa Terezom Mej, a Velika Britanija je u procesu izlaska iz EU, to je simbolička poruke. Fokus se vraća na tradicionalno transatlantsko partnerstvo London—Vašingotn. To šalje i signal Briselu i Berlinu da se s te strane Lamanša oseća veća bliskost, nego sa one druge, odnosno kontinentalne, evropske“, kaže Krstić.
Analitičar Dragomir Anđelković kaže da je elita koja je poražena u Americi povezana sa istom takvom u Evropi i da njih plaši saznanje da mogu da odu sa vlasti i nestanu sa političke scene. Ono u šta su oni ubeđivali građane polako počinje da puca, ocenjuje Anđelković.
„U Evropi već postoje ljudi slični Trampu, možda ne toliko značajni, ali pogledajte Orbana, njegovi stavovi po mnogo čemu su bliski Trampovim. Njegovu pobedu dočekao je rečima ’Ovo je sjajna vest‘. Orban je evoluirao od neoliberala, čoveka koji je po mnogo čemu bio fanatični evroatlantista iz devedesetih godina prošlog veka, do nekog ko je autentični mađarski nacionalista. Ljudi tog tipa počinju da uviđaju da je ovo početak oslobađanja Evrope od jedne vrste duhovne okupacije“, tvrdi Anđelković.
Sagovornici Sputnjika ocenjuju da će predsednički izbori u SAD imati veliki uticaj na predsedničke i parlamentarne izbore u Evropi sledeće godine. Može se očekivati je da će na talasu pobede Trampa i ’bregzita‘, kao dva velika iznenađenja, snage koje se percipiraju kao antisistemske ili ekstremne u odnosu na postojeće šablone političkog delovanja, dobiti zamah“, kaže Krstić.
[adsenseyu4]
„Verujem da kandidat desnice ima najviše šanse da postane predsednik u Austriji. U Nemačkoj je situacija drugačija, tamo će mnogo toga zavisiti od unutarpartijske dinamike u Hrišćansko-demokratskoj uniji i ponašanja njenog koalicionog partnera iz Bavarske, Hrišćansko-socijalne unije. U pokušaju da odbije osipanje, gubljenje pristalica pred nasrtajem Alternative za Nemačku njen lider je i sam počeo da se okreće nadesno, naročito po pitanju migracija“, poseća Krstić.
S obzirom na činjenicu da Evropa ni do sada nije bila jedinstvena i Dragomir Anđelković smatra da novi stanovnik Bele kuće sigurno neće uticati da se evropski čelnici ujedine. Evropa će krenuti ka nečemu što je evropska ekonomska zajednica, koja je odlično funkcionisla, ali kada je na nju počelo da se kalemi nešto što razara suverenitet, temelje tradicije svake od država, stigli smo do paralize, ističe Anđelković.
„Nisu uspeli da izguraju svoje, a došli su u situaciju kada ne znaju kako dalje. Ako se Evropa bude redefinisala u tom smeru, vraćajući se na starija, ali oprobana rešenja, ima budućnost. Ako se bude insistiralo na ovome, raspašće se ili transformisati u nekoliko zona nalik srednjovekovnom modelu hijerarhije među državama. Imaćemo Nemačku sa nekoliko vazalnih država, drugačije modele integracije na periferiji, asimetriju. Teško je reći šta će se desiti, ali Evropa ovakva kakva je sada, sigurno neće postojati, u to sam apsolutno siguran“, kaže Anđelković.
Inače, nakon hitno održanog neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU, na kome su razmenjeni stavovi o daljem putu u odnosima između EU i SAD posle izbora Donalda Trampa za novog američkog predsednika, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da EU neće menjati svoj stav prema Rusiji, čak ni u slučaju da SAD to učini. Dok izbor Donalda Trampa za prvog čoveka Amerike potresa Evropu, u Moskvi mirno čekaju prve poteze novog predsednika. Ruski lideri podsećaju da je Tramp u kampanji poslao jasne signale u kom bi se pravcu Vašington ubuduće mogao kretati, ali s oprezom da su u američkom sistemu vrednosti obećanja jedno, a praktična politika nešto sasvim drugo.
(Sputnik)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
