Od ponoći 18. juna 2022. litvanska železnica prekinula je ka Kalinjingradskoj oblasti Ruske Federacije tranzit robe koja potpada pod sankcije Zapada.
Na ovaj način Litvanija kao država-članica Evropske unije u okviru primene sankcija narušava čitav niz pravno obavezujućih međunarodno-pravnih akata koji se tiču ne samo ove zemlje, već i cele Evropske unije.
O ovom problemu već je u medijima otvoreno govorio ruski vice-portparol Saveta Federacije Konstantin Kosačov, naglašavajući da je Nemačka zbog sličnih postupaka već ostala bez gasa, a one zemlje koje su slabije i manje – mogle bi da ostanu i bez teritorije.
Najdalje od svih, kao što je to i ranije činio, otišao je Dmitrij Rogozin, koji je još 2002. i 2003. godine bio glavni pregovarač u pregovorima o tranzitu ka Kalinjingradskoj oblasti preko Litvanije.
On je izričito izjavio da je Rusija priznala granice bivše Litvanske republike Sovjetskog Saveza u zamenu za garancije neometanog kopnenog tranzita ruske robe i građana Rusije iz Kalinjingrada i u Kalinjingrad.
Zahvaljujući tom priznanju granica Litvanija je mogla da stupi u Evropsku uniju i NATO pakt. A to znači da ukoliko Litvanija i Evropska unija napuštaju rečeni sporazum, to znači da ga i sa svoje strane napušta Moskva.
Litvanska strana ima svoje „opravdanje”, to jest pokušava da „opere ruke kao Pilat” i svu odgovornost prebaci na EU.
Ona tvrdi da Litvanija ništa novo nije uvela, već je u pitanju stupanje na snagu odluka o paketu sankcija Evropske unije protiv Rusije donetih još 5. marta 2022. i da je Rusija za sve to već unapred znala.
Ovaj paket sankcija odnosi se na zabranu tranzita određenih vrsta robe preko teritorije EU, pa tako i preko teritorije Litvanije. Litvanski zvaničnici tvrde da ruska strana ne govori istinu i da tranzit nesankcionisane robe i putnika nije obustavljen, već se zabrana odnosi samo na robu pod sankcijama.
Međutim, ruska strana tvrdi da se zabrana odnosi na čak 50% ukupne tranzitne robe i može izazvati transportni kolaps. Pod novim okolnostima sankcionisana roba se mora transportovati morskim ili vazdušnim putem, ali i to zaobilazno, jer je Evropa za Rusiju zatvorila svoje nebo.
Posledice ovakvih postupaka za Litvaniju, EU i NATO mogu biti veoma dalekosežne. Treba imati u vidu da su odlukama Postdamske konferencije koja se odnosila na podelu posle Drugog svetskog rata, između ostalog, Memel (današnja Klajpeda) i Kenigsberg (današnji Kalinjingrad) bili predati od strane Nemačke upravo pobedničkom Sovjetskom Savezu, a ne nekom od njegovih sastavnih delova, što je tada bila Litvanija.
Tek kasnije je svojim sopstvenim rešenjem koje se ticalo unutrašnjih pitanja SSSR-a Josif Visarionovič Staljin predao Kenigsberg RSFSR (Ruskoj republici unutar SSSR-a), koji je tada dobio ime Kalinjingrad, a Memel je predao Litvanskoj SSR, kada je dobio današnje ime Klajpeda.
Ruska strana smatra da je današnja Rusija direktni sukcesor SSSR-a i postsovjetske granice Litvanije tiču se isključivo Rusije, a ne nekakve (ni od koga izabrane) Evropske komisije, koja se i ne obazire na to ko je, gde i kada potpisao nekakav međunarodni sporazum.
Sasvim je jasno da odluku o prekidu tranzita koju je donela Litvanija u suštini ta zemlja i nije donela, jer ova patuljasta zemlja previše zavisi od Zapada i radi upravo ono što joj Zapad zapoveda.
Takve stvari rade i drugi „saveznici” (a zapravo vazali i marionete) SAD koji su znatno veći, kao što je npr. Nemačka, koja ruši svoje višedecenijske dobre ekonomske odnose sa Rusijom po diktatu Vašingtona. Ali to je već sasvim druga tema…
Ovakvo ponašanje Litvanije predstavlja uvod u ozbiljan konflikt sa Rusijom. Suština problema sastoji se u tome da je pribaltički patuljak privezak NATO pakta i to dovodi Moskvu u situaciju direktnog konflikta sa ovom vojnom alijansom.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova uputilo je javno saopštenje u kom se jasno kaže: ukoliko se u najkraće vreme ne uspostavi teretni saobraćaj u punom obimu između Kalinjingradske oblasti i Ruske Federacije preko Litvanije, Rusija uzima sebi za pravo da deluje u smislu zaštite svojih nacionalnih interesa.
Jedna od mera koja stoji na raspolaganju je povlačenje priznanja Litvanije, ali otvoreno se govori i o vojnom odgovoru. Pres-sekretar ruskog predsednika Putina Dmitrij Peskov nazvao je situaciju više nego ozbiljnom i izjavio da će Kremlj u narednih par dana, posle dublje analize, preduzeti uzvratne mere.
Ma kako bezumno delovalo, nemoguće je isključiti mogućnost vojnog sukoba Rusije i NATO pakta oko nastalog problema. Ma kako lako diplomatski rešiv, ovaj problem može iznenada prerasti u uzrok rata kome bi posledice bile nesagledive. Možda takav rat neko zapravo i želi?
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Dr Ivan Pajović (Pravda.rs)
