U slučaju kibernetičkog rata, ograničenog ili kao dela opšteg napada na Rusiju, zemlja bi se isključila sa globalnog interneta, piše ruski RBK.
Deo pripreme za ovu meru je planirano probno isključenje kako bi se osiguralo da će prenos podataka između građana i ruskih organizacija moći da se sprovodi u zemlji, umesto da se sve informacije, što je slučaj u trenutnom sistemu, šalju u inostranstvo.
Plan isključenja su zajedno dizajnirale vlasti i glavni ruski pružaoci internet usluga. Različiti učesnici bi trebalo da se slože da nakratko prekinu vezu s internetom kako bi prikupili informacije i dali komentare i amandmane na nacrt zakona koji je u ruskom parlamentu predstavljen u decembru prošle godine, navodi medijska grupa RosBiznesKonsalting (RBK).
Prošle godine je ruski parlament usvojio zakon kojim se od ruskih pružaoca internet usluga zahteva da garantuju nezavisnost ruskog internet prostora, Runeta, kako bi se zemlja u slučaju inostrane agresije mogla odvojiti od ostatka interneta. Kao deo ovih važnih tehničkih promena, ruske telekomunikacijske kompanije treba da steknu “tehnička sredstva” za preusmeravanje ruskog internet prometa na mesta razmene koje je odobrila ili kojima upravlja ruska organizacija za telekomunikacije, Roskomnadzor, koji bi bio odgovoran za pregled prometa, kako bi se blokirao zabranjeni sadržaj i osiguralo da promet između ruskih korisnika ostane u zemlji i ne bude usmeren na inostrane pružaoce interneta. Sav promet prema inostranstvu bi se presreo.
U decembru 2018. su senatori Andrej Klišas i Ljudmila Bokova, kao i evropski zastupnik Andrej Lugovoj, Državnoj Dumi Ruske Federacije predstavili zakon o uspostavljanju mera bezbednosti na internetu u Rusiji.
Rusija je, poput Irana i Severne Koreje, godinama optuživana za kibernetičke napade protiv država i organizacija. Moskva je optužena za uplitanje u predsedničke izbore u Americi 2016. godine, kada je kibernetički napad u junu 2016. pogodio američki Nacionalni demokratski odbor (DNC). Napad je sprovela hakerska grupa poznata kao “Fancy Bear”, za koju američke obaveštajne službe uporno tvrde da pripada ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU.
Rusija je kasnije optužena i za hakerski napad na sedište Međunarodnog odbora za kontrolu hemijskog oružja (OPCW), kojeg je, navodno, uz britansku pomoć osujetila holandska vojna obaveštajna služba.
U januaru 2018. godine je engleski ministar odbrane Gavin Villijamson alarmantnim govorom optužio Rusiju da špijunira kritičnu infrastrukturu njegove zemlje kao deo plana za stvaranje “totalnog haosa koji može uzrokovati hiljade i hiljade smrti”. Ranije je, u decembru 2017., The Guardian objavio da su ruski brodovi redovno viđani u blizini podmorskih kablova u Atlantiku koji služe za komunikacije između Evrope i Sjedinjenih Država i drugih delova sveta.
Na temelju informacija o brodskoj plovidbi, Stjuart Pič, čelnik britanskog vojnog osoblja i član Vojnog odbora NATO pakta, osudio je postupke Rusije kao ozbiljnu pretnju Ujedinjenom Kraljevstvu, Ujedinjenim nacijama i NATO-u.
[adsenseyu1]
Stjuart Pič je u to vreme pozvao NATO da uzme u obzir te akcije i preduzme potrebne korake kako bi se rešila pretnja modernizacije ruske flote, za koju smatra da je nastavila da“usavršava svoj arsenal za nekonvencionalno ratovanje”. Uz sve ove, naravno, ničim dokazane optužbe, može se dodati celi niz drugih, manje opasnih, a sve pretnje dolaze iz Rusije, svemoćne mitske nepobedive sile, koja u nekoliko minuta Zapad može vratiti u kameno doba.
Moskva je sve to primila na znanje i verovatno shvatila da sve svetske sile rade na tome da kibernetičkim ratovanjem onemoguće bilo kakvu aktivnost hipotičkog neprijatelja.
Stoga je usvojena mera probnog isključenja s interneta, kao deo sporazuma postignutog krajem januara na sednici radne grupe o informacijskoj bezbednosti i nacrta koji se zove Nacionalni program digitalne ekonomije.
Radnom grupom, koja uključuje velike ruske telekomunikacijske kompanije kao što su MegaFon, Beeline, MTS, RosTelecom i druge, predseda Natalja Kasperski, direktorka ruske kompanije InfoWatch za informacijsku bezbednost i suosnivačica kompanije Kaspersky Lab.
Planirano isključenje će radnoj grupi pružiti podatke o tome kako će mreže reagovati u slučaju mogućih napada na ruski internet. RBK prenosi da su se svi ruski pružaoci internet usluga složili sa ciljevima zakona, ali se nisu složili oko tehničkog sprovođenja, što bi po njihovom mišljenju moglo prouzrokovati ozbiljan poremećaj ruskog internet prometa. Međutim, lokalne internet usluge Mail.ru i Yandex.ru su pristale na probno isključenje.
Mere u okviru nacionalnog programa za digitalnu ekonomiju
Ruska vlada je pristala da pokrije sve troškove izmene infrastrukture i instaliranja novih servera za preusmeravanje prometa na tačke razmene koje je odobrio Roskomnadzor. U početku je budžet projekta za informacijsku bezbednost procenjen na 27,9 milijardi rubalja, prema trenutnom kursu oko 372 miliona evra.
Zapravo reč je o projektu kojim bi se odgovorilo na NATO pretnje Rusiji, na kojem vlada već godinama radi, a potvrđen je od strane predsednika Vladimira Putina i trebalo bi da bude usvojen. U toku su pregovori o pronalaženju odgovarajućih tehničkih metoda za odvajanje Rusije s interneta uz minimalne zastoje za korisnike i vladine agencije.
Među merama predviđenim zakonom, Rusija gradi vlastitu verziju sistema mrežnih adresa, poznatu kao DNS, kako bi funkcionisala ako veze sa provajderima smeštenim u inostranstvu budu prekinute.
U 2017. godini su ruske vlasti odredile da lokalni internet promet do 2020. čini 95%. Vladini stručnjaci i timovi su čak izgradili lokalnu bezbednosnu kopiju sistema domena, testiranu prvi put 2014. i zatim 2018., što će biti važna komponenta u Runetu kada se internet zemlje isključi od ostatka sveta.
Ovaj projekat je deo ruskih nastojanja da zemlja postigne autonomiju u internetu, jer su trenutno od 12 organizacija koje nadziru DNS provajdere samo neke u Rusiji, navodi BBC News.
Protivnici ove mere nacionalne bezbednosti tvrde da projekat koji zahteva prenos svih komunikacija građana i organizacija na punktove koje je odobrila vlada za cilj ima uspostavljanje sistema cenzure sličan onome u Kini, gde se nastoji ukloniti zabranjeni promet.
Međutim, usprkos kritikama, zbog mogućnosti velikog kibernetičkog napada ili rata, vlasti su odlučile da zemlja u bilo kom trenutku može i mora biti spremna da se isključi od globalnog interneta, a da to ne ugrozi komunikaciju među građanima, organizacijama i državnim agencijama i telima uprave.
Datum probnog isključenja još nije objavljen, ali bi trebalo da bude pre 1. aprila, što je krajnji rok za podnošenje izmena i dopuna zakona poznatog kao Nacionalni program o digitalnoj ekonomiji.
(logicno.com)
