Samo dan pošto je kosovski bezbednosni korpus i zvanično dobio ingerencije vojske, to jest oružane sile nepriznate države Kosovo, prištinski parlament je posle duže od šest meseci „natezanja“ naprasno usvojio i rezoluciju o dijalogu sa Srbijom i osnovao novi pregovarački tim.
S obzirom da je briselski dijalog Prištine i Beograda u kojem posreduje Evropska unija delimično zamrznut upravo zbog nesloge među kosovskom političkom elitom, oko toga ko i kako će da predstavlja Prištinu u Briselu, vest sa Kosova bi mogla da bude povoljan nagoveštaj, da svemu nije prethodila perfidna igra Prištine oko osnivanja vojske.
[adsenseyu1]
Naime, stav Beograda i EU po pitanju formiranja oružanih snaga Kosova i više je nego negativan, pa se čini da je Priština upravo i čekala ovakvu priliku, kako bi Beogradu i EU ponudila nastavak dijaloga. Jer kako prištinski mediji prenose reči kosovskih zvaničnika, kosovska politička scena sada je savim spremna da uđe u finalni dijalog sa Beogradom koji treba da rezultira priznanjem Kosova od strane Beograda i ulaskom Kosova u UN i EU.
Da li su oba ta poteza Prištine namerno povučena sinhronizovano kako bi Beograd na neki način naterali da prvi zvanično odustane od Briselskog sporazuma, koji je za Prištinu inače samo „formalnost“?
Politikolog Dragomir Anđelković slaže se da je cilj Prištine da svakako predstavi Beograd kao stranu koja odustaje do dijaloga i misli da Beograd ne bi trebalo da prihvati takvu igru.
„Beograd treba da konstatuje da je Priština poništila ceo dijalog i da je svojim jednostranim potezima sve anulirala što je iz sporazuma do sada primenjeno, što znači da se vraćamo na stanje pre dijaloga“, smatra Anđelković.
Ako bi Beograd povukao takav potez morao bi da ima snagu i da deluje.
„Sama deklaracija, sama odluka da se ovako nešto uradi ne znači ništa ako Beograd munjevito ne vrati sve srpske institucije koje je imao na severu Kosova i Metohije i ako ne bude spreman i na konsekvence u domenu evrointegracija i odnosa sa Zapadom“, ističe naš sagovornik.
Dakle, ako stvari budu krenule u još gorem smeru, dodaje Anđelković, ovo bi značilo da bi Beograd morao i geopolitički da se opredeli.
„Dakle, ako politika balansiranja više nije moguća, onda Beograd u potpunosti treba da se okrene Rusiji i Kini, zatraži saradnju sa ODKB-om na višem nivou, odnosno da prekine svaku saradnju sa NATO, i zatraži ulazak u Evroazijsku ekonomsku uniju“, nabraja naš sagovornik redosled mogućih poteza Beograda.
On napominje da bi zvanični Beograd morao da bude definitivno spreman na činjenicu da nas Zapad ne gleda blagonaklono, ukoliko Zapad ne izvrši dodatni pritisak na Albance i ne prizna da sve što se dešava nije krivica Srbije.
Na pitanje da li je sada uopšte moguće vratiti se na stanje pre Briselskog sporazuma, Anđelković kaže da je sve moguće samo ako je Srbija spremna da stane iza toga.
„Ne moramo mi da pošaljemo direktno vojsku na Kosovo, ali možemo kao 2011. godine da omogućimo dobrovoljcima da odu dole ili da se ponovo uspostavi sistem civilne zaštite, kako bi se zaštitio i pomogao naš narod“, mišljenja je naš sagovornik.
On ne spori da takvi potezi mogu da dovedu do sukoba i tvrdi da bi se sve drastično odrazilo na odnose sa Amerikom i Evropskom unijom.
„Mi ne možemo unapred da se odreknemo bilo kakvih komplikacija ako želimo da branimo Kosovo i da povlačimo samo poteze koji neće izazvati kontraefekat“, zaključuje Anđelković.
Dokument koji je usvojen o daljim pregovorima sa Beogradom u kosovskom parlamentu obezbeđuje da se ustav, državni suverenitet, teritorijalni integritet i unitarni karakter Kosova ne mogu dovesti u pitanje i da su nepromenljivi.
Brankica Ristić (Sputnik)
