U savremenoj kozmetologiji desio se tihi zaokret: Umesto borbe protiv nečega što je neizbežno, stručnjaci su odlučili da uspore proces i da se oslone na ono što se zaista pokazalo delotvornim.
Ta promena nije nastala preko noći, ali danas je jasno da je glavni fokus pomeren na održavanje ritma kože, a ne na jurnjavu za čudotvornim rešenjima. I što je zanimljivo, sve više lekara otvoreno kaže da ključne rezultate ne donose skupe procedure, već ono što se radi kod kuće.
Tako je i dermatovenerolog i osnivač klinike Ajuslu Tokaeva za Argumenti i fakti otkrila šest jednostavnih, ali strateški važnih koraka koji pomažu da koža što duže ostane ujednačena, sveža i stabilna.
Prvi njen naglasak ide u smeru ravnoteže. Prema njenim rečima, svakodnevna briga o koži nije stvar hira, već osnovni alat za usporavanje promena koje se s vremenom pojave. Ona to opisuje slikovito: Zamislite dve tacne na vagama. Na jednoj strani stoje čišćenje, blage pene, gelovi, povremeni pilinzi, maske i serumi sa kiselinama.
Na drugoj strani nalaze se hidratacija, ishrana kože i zaštita. Ako se pretera sa jednim, a zanemari drugo, koža to odmah pokaže – ili kroz suvoću i iritaciju, ili kroz zagušene pore i nedostatak svežine. Zato je održavanje balansa zapravo prvi i najvažniji trik kojim se proces starenja usporava, tiho, ali uporno.
Odmah posle toga, Tokaeva stavlja akcenat na ono što mnogima izmiče: Regularnost. Mnogi brigu o koži tretiraju kao nešto što se radi povremeno, kada se nađe vremena, ili tek onda kada se pojavi problem.
Neke žene veruju da se sve može rešiti jednim jačim tretmanom kod stručnjaka pa onda pauza nekoliko meseci. Ali koža funkcioniše stalno, menja se svakog dana i svakog časa, i zato, kako kaže doktorka, navike moraju biti stalne.
Kada se rutina održava iz dana u dan, koža reaguje kumulativno – kao da pamti pažnju. Zategnutost, ujednačen ton, čvrstina i elastičnost dolaze upravo iz tog niza malih, svakodnevnih koraka. Povremeni napadi pažnje, pa makar bili intenzivni, ne mogu da zamene sistem.
Treći savet deluje jednostavno, ali je zapravo suštinski: Ne oslanjati se na stalno isti pristup. Koža nije statična i ne reaguje isto u različitim periodima života. Promene hormona, ritam ishrane, klima, stres, pa čak i kvalitet sna – sve utiče.
Ono što je savršeno odgovaralo u tridesetoj, možda neće imati isti efekat deset godina kasnije. Zbog toga, kako kaže Tokaeva, kućnu negu treba posmatrati kao dinamičnu mapu. Preporučuje minimum sezonsku proveru proizvoda: Zimi su mekše formule i kreme sa ceramidima bolja opcija jer štite od spoljnog uticaja.
U proleće valja ubaciti vitamin C ili niacinamid da se smanji oksidativni stres. Tokom leta lakše teksture i antioksidansi pomažu da se koža rastereti, dok jesen traži blago obnavljanje kroz peptide, mekše kiseline ili nizak procenat retinola kako bi se ton povratio posle sunčanih dana.
Četvrti korak odnosi se na profesionalni izbor proizvoda. Ogroman broj preparata na tržištu često stvara zabunu, čak i osobama koje su navikle da koriste različite formule. Greške se najčešće prave kada se proizvodi biraju slučajno, prema preporuci prijateljica ili reklama, a ne prema stvarnim potrebama kože.
Stručna procena je ono što pravi razliku. Tokom dermatoskopije može da se vidi realno stanje kože: Nivo hidratacije, gustina, dubina borica, eventualna pojava crvenila ili senzitiviteta.
Na osnovu toga pravi se individualni protokol, gde svako sredstvo ima svoje vreme, namenu i cilj. Ponekad se desi da lekar preporuči i proveru vitamina D ili cinka, jer njihov manjak direktno utiče na elastičnost i sposobnost kože da se oporavi.
Peti savet se tiče kontrole tempa. Čak i kada je protokol savršeno prilagođen, potrebno je da se povremeno prilagodi. Tokaeva navodi interval od 2,5 do 3 meseca, što se poklapa sa dva do tri prirodna ciklusa obnavljanja kože koji traju između 21 i 40 dana.
Za to vreme koža reaguje na proizvode, pa stručnjak može proceniti šta je postignuto, a šta traži dodatnu pažnju. Tim sitnim korekcijama sprečava se navikavanje, posebno kada se koriste kiseline, retinol ili peptidi. Koncentracije i kombinacije se menjaju postepeno, kako bi se izbegla preopterećenost.
A ako koža reaguje osetljivošću ili ljuštenjem, Tokaeva savetuje da se ne čeka redovna kontrola, već da se odmah konsultuje stručnjak, jer prevelika količina aktivnih komponenti može dovesti do dehidratacije i bržeg nastanka neželjenih promena na površini kože.
Šesti i poslednji deo njene strategije možda deluje najrealističnije: Sve mora biti svedeno na ono što osoba zaista može da isprati. Ako neko unapred zna da ne može da koristi pet preparata ujutru i isto toliko uveče, bolje je da to kaže odmah.
Stručnjak će tada napraviti pristupačniji plan. Suština je redovnost, a ne raskoš. Tri koraka – čišćenje, serum i krema sa zaštitnim faktorom – ako se rade svakog dana, donose bolji rezultat od komplikovanih rituala koji se primenjuju povremeno. Prava efikasnost rađa se iz navike, ne iz broja teglica u kupatilu.
Tokaeva zaključuje jednostavnom, skoro smirujućom porukom: Usporavanje procesa starenja nije magija i ne zavisi od luksuznih tretmana. To je sistem koji se gradi iz dana u dan.
Koža reaguje na pažnju, ravnotežu i prilagođavanje promenama. I možda je najvažnije to što podseća da briga o sebi počinje tihim, svakodnevnim ritualima, tih pet minuta ispred ogledala koje mnogi potcene, a koje zapravo prave najveću razliku.
Ostaje otvoreno pitanje koliko su ljudi spremni da to uvrste u svoju rutinu, ali za one koji to učine, rezultat postaje vidljiv bez obzira na godine.
Webtribune.rs
