Vest je stigla tiho, bez velikih naslova, ali sa dovoljno težine da zabrine i one koji su godinama u ovoj oblasti.
U Indiji je registrovana pojava virusa Nipah, smrtonosnog i zasad neizlečivog, a zdravstvene vlasti beleže najmanje pet potvrđenih slučajeva u okolini Kalkute.
Među zaraženima su i zdravstveni radnici – lekar, medicinska sestra i još jedan zaposleni u zdravstvenoj ustanovi – što uvek dodatno pojača oprez, jer ukazuje na širenje unutar sistema koji bi trebalo da štiti.
U takvim okolnostima, epidemiolog i akademik Ruske akademije nauka Genadij Oniščenko skreće pažnju na ono što zvuči banalno, ali se u praksi često preskače.
Prema njegovim rečima, ne postoji lek niti vakcina protiv virusa Nipah, i upravo zato osnovne mere lične higijene ostaju prva i najvažnija linija odbrane. Pranje ruku, ponavlja Oniščenko, nije fraza za plakate već realna zaštita u situaciji kada medicina nema brzi odgovor.
Detalji o jednom od slučajeva dodatno osvetljavaju rizik. Medicinska sestra, koja je bila u kontaktu sa pacijentom, javila se lekarima sa visokom temperaturom i problemima sa disanjem.
Postoji sumnja da se zarazila upravo od tog pacijenta, koji je preminuo pre nego što su urađene analize. Takvi lanci prenosa, kažu stručnjaci, često se prepoznaju tek naknadno, kada je virus već pronašao put dalje.
Na to se nadovezuju i praktični saveti koje lekari ponavljaju godinama, ali koji u ovakvim situacijama dobijaju novu težinu. Preporučuje se izbegavanje kontakta sa životinjama koje mogu biti prenosioci bolesti, poput slepih miševa.
Takođe, savetuje se korišćenje antiseptika, temeljno pranje i ljuštenje voća i povrća, kao i konzumiranje isključivo prokuvane ili flaširane vode. Virus se, kako upozoravaju stručnjaci, može preneti upravo preko hrane i vode.
Oniščenko otvoreno upozorava i na visoku stopu smrtnosti kod obolelih. Upravo ta činjenica čini virus Nipah posebno opasnim, iako broj zabeleženih slučajeva za sada deluje ograničeno. Iskustvo iz ranijih epidemija pokazuje da su prvi brojevi često varljivi i da situacija može da se promeni brže nego što javnost očekuje.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se svet ponovo nalazi u poznatoj sivoj zoni – između ograničenih informacija i stvarne pretnje. Nema razloga za paniku, ali ima razloga za oprez i disciplinu u svakodnevnim navikama.
Koliko će ova pojava ostati lokalizovana, a koliko će otvoriti nova pitanja o spremnosti zdravstvenih sistema, ostaje da se vidi u danima koji dolaze.
