Postoje razne moderne bolesti od kojih savremeno čovečanstvo oboljeva. Njihovi principi su u osnovi zapravo veoma slični i kako primećuje dr Branislav Nestorović sve one su zapaljenske, dijabetes, gojaznost, hipertenzija.
„To je sve jedna ista bolest koja ima različite uzroke,loša ishrana, nekretanje, loše emocije“.
Jedan od najvećih problema današnjice međutim jeste gojaznost kod dece i žena posle određenih godina.
Glavni uzrok tome prema rečima dr Nestorovića jeste nekretanje. Mi se danas, dodaje, ne krećemo ni 10% koliko su se naše babe kretale, a fizička aktivnost je esencijalna u borbi protiv gojaznosti.
[adsenseyu1]
Prošle godine otkriveno je smeđe masno tkivo u stomaku koje zapravo strahovito troši energiju i stimuliše imunitet. Ukoliko imate fizičku aktivnost trošite belu mast, koja je loša, pretvarate je u smeđu mast i podižete imunitet i mršavite.
Međutim, nesreća je kako kaže, mnogo ozbiljniji faktor. Stalno nezadovoljstvo, hroničan stres, on je ubijajući.
Svi danas pričaju o menadžerskoj bolesti. Ona se javlja kao posledica dugotrajne izloženosti stresu na poslu. Ugrožava ljude mlađeg i srednjeg životnog doba.
Statističke brojke, kaže, su neumoljive. Siromašni ljudi oboljevaju od malignih bolesti 4 puta vise nego bogati, polnu bolest imaju 4-6 puta više. Siromaštvo ističe, smanjuje i inteligenciju:
„Prošle godine su objavljeni rezultati jedne studije u Engleskoj koja je trajala 50 godina, gde su pratili socijalni status. Ona su pokazala da je inteligencija siromašnih 11 indeksnih poena manja, upravo zato jer je siromaštvo zapaljenska bolest“.
Mi nažalost podseća, ne koristimo antizapaljenske terapije, slabo se jede riba, voće, povrće.
Kao glavni problem toga navodi žene koje su po ceo dan na poslu i koje ne kuvaju.
I to ne kaže samo on. Svetska zdravstvena organizacija je ovaj problem navela kao jedan od glavnih u analizi uzroka gojaznosti.
Sve bolseti su bolesti načina života. Tako postoji zajednički principi, a shodno tome i zajednički način lečenja.
Veliki problem je prema njegovom mišljenju i pitanje radnog vremena. Radno vreme od sedam je kako kaže disfunkcionalno jer ljudi u prvih sat vremena ne funkcionišu, a od 9-5 najgore jer su po ceo dan na poslu.
Američki psiholozi su nedavno objavili studiju gde stoji da ljudi preko 50 godina ne bi smeli da rade preko četiri sata. Tu se takođe navodi da je njihova produktivnost slična kao kod ovih koje sede po devet sati.
[adsenseyu4]
Svi danas žele magnetnu rezonancu
Doktor Nestorović smatra da ona sigurno mora biti štetna jer stavljajući ljude u jako magnetno polje vi mu menjate funkcionisanje mozga. Veće je pitanje koliko je korisna.
„Korisna je samo onda kada tražite neku promenu, neki tumor, funkcionisanje organa ne može se videti“.
Pacijenti se danas malo pregledaju i tvrdi da sam pregled danas retko traje duže od jednog minuta.
„Doktori se strašno pouzdaju na tehniku. Malo se uzimaju podaci od pacijenata, uradi se gomila analiza i na kraju nema ko to da pročita. Nama fali jedan dobar lekar opšte prakse jer je ta integracija podataka zapravo najvažnija“.
Među našim doktorima postoji prema njegovim rečima jedna katastrofična struja koja plaši pacijente. Oni moraju da se suzdrže od toga da daju neke prognoze i pričaju nešto o čemu nemamo baš mnogo podataka.
Webtribune.rs
