[adsenseyu2]
Prema nekim istraživanjima, čovek može da akumulira samo oko 30 g proteina dnevno u telu. Sve što je više od toga odlazi u jetru i pretvara se u kiselinu koja se vezuje za kalcijum iz kostiju i izbacuje se preko urina
Posledice pogrešne ishrane vidljive su u današnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija, a ko gubi.
Piramida ishrane koju učimo u školama i koju znamo još od detinjstva je pogrešna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrožava naše zdravlje.
[stextbox id=“alert“ shadow=“false“ bcolor=“FF350D“]Pre svega, mi ljudi nismo stvoreni da jedemo meso, zato se meso uopšte ne vari u našem stomaku već se raspada, što je uvod u mnoge bolesti.[/stextbox]
Proteine dobijamo varenjem hrane, ali naš organizam takođe reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih ćelija. Oni zatim cirkulišu kroz organizam krvlju i limfom i koriste se po potrebi. Nije potrebno da jedemo meso, mleko i jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako gorila, bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko mišića imaju!
[adsenseyu4]
Kao što jake kosti ne zavise od kalcijuma, već od tome koliko se telo kreće i opterećuje kosti, tako i jaki mišići ne zavise od unosa proteina, već od napora kome su izloženi. Mišići postaju veći tako što pri velikim naporima dođe do pucanja mišićnih vlakana koji se onda obnavljaju i na taj način dolazi do njihovog uvećavanja. Velike doze proteina će prilikom razlaganja osloboditi toksične količine azota u krvi, koje će se zatim akumulirati u mišićima i izazivati hroničan umor.
Kod ozbiljnih sportista, dece u razvoju i kod povećanog mentalnog napora može se povećati dnevna doza proteina za 10-15 g dnevno.
Napomena: Proteini su gradivo mišića i sportisti ih uzimaju u većim količinama kako bi se nakon napora mišići brže oporavili i kako ne bi izgubili na mišićnoj masi.
[adsenseyu4]
Dr Džafi s kalifornijskog Univerziteta Berkli je istraživao delovanje dijete bez životinjskih proizvoda na nekoliko generacija dece i odraslih. Dok današnje dijete bazirane na životinjskim proizvodima podrazumevaju unos od preko 150 g proteina dnevno (bodibilderi i do 300 gr), dr Džafi je ispitanicima davao samo 24-33 g proteina dnevno. Niko od ispitanika nije imao nikakve znake nedostatka proteina niti bilo kojih drugih hranjivih materija. Svi su bili odličnog zdravlja!
Prema nekim istraživanjima, čovek može da akumulira samo oko 30 g proteina dnevno u telu. Sve što je više od toga odlazi u jetru i pretvara se u kiselinu koja se vezuje za kalcijum iz kostiju i izbacuje se preko urina (proteinom izazvana hipercalciurija – gubljenje kalcijuma preko urina) i na taj način nastaju problemi sa kostima. Ako jedemo raznovrsno, vrlo lako ćemo uzeti dovoljne količine proteina, a i drugih hranljivih materija.
Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne i neesencijalne. Nije potrebno kombinovati žitarice i mahunarke u jednom obroku ili u jednom danu da bismo uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline i naše telo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buduću upotrebu. Takođe, ima dosta voća i povrća koje sadrži sve aminokiseline, kao što su: banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokoli, šargarepa i druge.
Znači, treba jesti raznovrsno voće, povrće, orahe, mahunarke i njihove produkte, semenke i klice koje će nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao i svim ostalim hranjivim materijama koje su nam potrebne. Naravno, bolje je kada ih jedemo sirove jer se kuvanjem aminokiseline oštećuju.
Napomena
Dobri izvori proteina za sportiste lakto-vegetarijance:
Surutka (bez dodataka), posni mladi sir, konopljin protein, kvinoja, orašasti plodovi (posebno kikiriki), sejtan (pšenično meso – samo za osobe neosetljive na gluten), mahunarke (posebno njihovi proizvodi tofu i tempeh), klice i semenke (posebno semenke bundeve i čia seme) i zeleno lisnato povrće.
* Potrebno je unositi oko 1,5 gr proteina na 1 kg telesne težine.
(Atma.hr)
