Rešenje postignuto sporazumom između Jermenije, Azerbejdžana i Rusije o prekidu vatre u Nagorno Karabahu moglo bi da bude dugoročno održivo.
Ruske mirovne trupe, raspoređene u Karabahu, duž linije razdvajanja i na ključnim koridorima, mogu da zaustave konflikt i stabilizuju situaciju. Karabah je, s druge strane, izbegao sudbinu Srba u Krajini.
Sporazum, prema rečima stručnjaka za politiku Kavkaza i kaspijskog regiona Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, sa jedne strane u najvećoj meri zadovoljava azerbejdžanske pretenzije, a na drugoj spasava Nagorno Karabah i Jermeniju.
„Jermeni u Jermeniji biće nezadovoljni. Već vidimo koliko je njihovo nezadovoljstvo. Ali u realnoj situaciji, da su nastavili sukob sa tehnički i brojno nadmoćnim azerbejdžanskim snagama, bili su u opasnosti da im bude pregažen i glavni grad Stepanakret, i ceo Karabah, i da dožive sudbinu koju su doživeli Srbi u Krajini 1995. Međutim, Jermeni imaju sreću što se Rusija umešala i što je uspela da izboksuje realpolitičko rešenje u ovoj situaciji“, smatra on.
Iako nesumnjiv gubitnik u ratu, Jermenija je pristankom na sporazum izbegla da ceo Karabah potpadne pod kontrolu Azerbejdžana, dodaje naš sagovornik.
Ovakav sporazum, prema čijem slovu je Jermenija pristala da preda teritorije koje je izgubila u šestonedeljnom konfliktu, dok je Azerbejdžan zadovoljen postignutim statusom kvo, bio je, kaže Gajić, očekivan.
„Na ovaj način Rusija se uspostavila kao ključni posrednik u pregovorima, kao ključna sila koja može da spreči konflikt koji je eskalirao i da u narednim vremenima bude i glavni čuvar mira u celoj regiji“, komentariše Gajić.
Ipak, uz sve gubitke, Jermenija zadržava kontrolu nad važnim koridorom Lačin, koji će biti proširen za pet kilometara i koji će kontrolisati mirovne trupe, dok je zauzvrat pristala da otvori koridor između Azerbejdžana i njegove provincije Nahičevan, koja se nalazi između Jermenije i Turske i nema fizički kontakt sa ostatkom zemlje. I taj koridor obezbeđivaće ruski mirovnjaci, naglašava Gajić.
Prema rečima Vladimira Oljenčenka, iz moskovskog Centra za evropska istraživanja Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, veoma je važno da je rat prekinut, što je i bio cilj ruske strane. Rusija je, prema njegovim rečima, podsticala sukobljene strane da obustave ratna dejstva i počnu da pregovaraju o miru.
„To je postignuto i to jeste ozbiljan prodor. Realan je napredak i razmeštanje ruskih mirovnjaka što su tražile obe strane. Ako se prati ono što je rekao predsednik Azerbejdžana, mirovni kontingent ostaje pet godina. Takve izjave su korisne jer hlade usijane glave. Hlade one koji bi hteli da nastave da stvari rešavaju putem sile. Stoga je ovo nesumnjivo značajan uspeh. Sada obe strane treba da poštuju dogovoreno, a verujem da će ih prisustvo ruskih mirovnjaka podsticati na to“, smatra on.
Prema rečima zamenika predsednika odbora za odbranu ruske Državne dume Jurija Švitkina, zbog dugotrajnosti sukoba u Karabahu teško je reći koja je strana u pravu, ali za Rusiju je najvažnije što je rat zaustavljen. Uvođenje mirovnih snaga neosporno će doprineti tome da se sukob zaustavi, smatra Švitkin.
„Zabrinjava činjenica da su tamo prisutni teroristi koji su stigli sa teritorije Sirije. To je nedopustivo. Nema sumnje da je odluka o uvođenju mirovnog kontingenta doneta uz saglasnost tri strane – Jermenije, Azerbejdžana i Rusije. Izjava predsednika Rusije je blagovremena i važna. Značajno je da Rusija preuzima odgovornost za deeskalaciju napetosti. Mislim da će to na kraju dovesti do normalizacije. Ali situacija ostaje dosta složena“, kaže Švitkin.
(Sputnik)
