Slaba izlaznost u Makedoniji je šamar Zapadu i tu spinovi oko rezultata referenduma ne pomažu, piše štampa na nemačkom jeziku.
Ljudi na Balkanu umorni su od fraza o „evropskoj perspektivi“ i „zajednici vrednosti“, piše Dojče vele. Izlaznost svega 36,9 odsto, a podrška promeni imena 91,5 odsto od toga.
Ta dva fakta makedonskog referenduma nemački Frankfurter algemajne cajtung stavlja u kontekst: „Podržavaoci vlasti ukazali su ispravno da je izlaznost de fakto bila prilično viša. Stotine hiljada Makedonaca su se poslednjih godina iselili iz domovine, ali se i dalje vode u biračkim spiskovima. U pojedinim regionima posebno pogođenim emigracijom bila bi potrebna izlaznost od 70 ili više odsto zaista prisutnih glasača kako bi se matematički došlo na 50 odsto.“
[adsenseyu1]
Premijer Zoran Zaev je to ukalkulisao, nadajući se da uprkos nešto smanjenoj izlaznosti može imati dovoljno argumenata da progura ustavne promene kroz parlament. „Da je prag izlaznosti dostignut ili da je bilo knap, možda bi bilo zamislivo da dovoljno poslanika konzervativno-nacionalističke VMRO-DPMNE, koja u parlamentu u Skoplju ima najveći poslanički klub, zajedno sa vladajućima glasaju za promene ustava. Ali to nikako nije sigurno pošto je izlaznost bila sasvim jasno daleko od potrebne“, piše FAZ.
U kratkom komentaru koji je objavio isti list piše da, nakon tako slabe izlaznosti, „političari koji inače neprestano pričaju kako je demokratija posebna vrednost ne treba da pozivaju parlament u Skoplju da uvaži ishod glasanja. Posebno je suludo što se upravo u Grčkoj žale na nacionalizam u regionu jer čitava svađa oko imena ne bi ni postojala bez apsurdnih zahteva Atine. Makedonski poslanici naravno mogu uprkos svemu da zaključe promenu imena, ali to treba da urade svojom voljom. Zapad bi u svakom slučaju trebalo da spremi plan B.“
Reporterka lista Velt iz Skoplja piše da se „euforija može nazvati gubitkom osećaja za realnost“ – i tu misli na izjave zapadnih političara o tome kako je referendum tobože bio veliki uspeh. „A pri tome su NATO i EU upravo doživeli veliki poraz koji u svojim saopštenjima ni rečju ne pominju. (…) Niska izlaznost je blamaža za Zapad čiji su najvažniji političari prethodnih sedmica posećivali Makedoniju i promovisali prihvatanje sporazuma“, dodaje ugledni berlinski list.
U sličnom tonu piše minhenski Zidojče cajtung. Samo trećina birača je glasala i u tom svetlu „iznenađuju saopštenja iz Skoplja i Brisela. Uprkos svim brojkama pokušavaju ishod da prodaju kao uspeh. Nakon borbe za glasove izbila je svađa o tumačenju rezultata. Pre svega komesar EU Johanes Han opasno istrčava. On poziva političare da prihvate odluku i delaju za dobrobit zemlje bez obzira na partijske podele. A to znači: da prihvate novo ime zemlje.“
[adsenseyu1]
„Hanova pozicija je razumljiva kada se zna da je zapadna diplomatija mnogo investirala u dogovor Atine i Skplja. Ali to je radila samo u poslednje vreme i upravo tu leži problem. Mnogo godina se nemo posmatrala grčka politika blokade koja je smatrana bilateralnim problemom. Nekim evropskim političarima je grčka kočnica čak bila dobrodošla – nisu baš bili zagrejani za novo proširenje NATO i EU.“
Tako nova zapadna ofanziva šarma nije impresionirala građane Makedonije, piše Zidojče. „Umesto toga raste odbojnost prema zvonkoj retorici integracije: evropska perspektiva, zajednica vrednosti, porodica naroda – ko još želi to da sluša u evropskom predsoblju? Uticaj EU nisu uništile ruska ili turska meka moć (posebno ne u Makedoniji koja strahuje od rusofilnih Bugara i Srba). U pitanju je neodlučnost EU – a to pre svega znači neodlučnost njenih članica – koja ne zna šta da radi sa zemljama Zapadnog Balkana.“
Ugledni švajcarski Noje cirher cajtung takođe komentariše izjavu Hana da su Makedonci ubedljivo podržali promenu imena: „To naprosto nije tačno. Han izokreće činjenicu da u zemlji očito ne postoji većina za promenu imena koju nameću Grci. To je gorko za EU i NATO koji se mesecima zalažu za sporazum. To pokazuje koliko je u međuvremenu tanak uticaj Brisela na Zapadnom Balkanu. Tu ne pomaže ni omiljeni izgovor da su ruske manipulacije na društvenim mrežama odgovorne za razočaravajući ishod referenduma.“
Drugačiji komentar nalazimo jedino u levičarskom Tagescajtungu iz Berlina koji piše da je „nacionalistička desnica VMRO-DPMNE sve uradila da ljude bukvalno drži daleko od birališta u nedelju. Ta stranka je na rubu ponora. Ako šef vlade i socijalista Zoran Zaev još jednom pobedi, VMRO-DPMNE više nikad ne bi mogla da projektuje sliku večnog neprijatelja Grčke. Opskurno svojatanje Aleksandra Velikog kao junaka slovenskih Makedonaca više nije dovoljno da se podstakne negativno raspoloženje prema duginoj koaliciji Zorana Zaeva koja prevazilazi nacionalne razlike. Večni neprijatelj Grčka više neće biti dovoljan da se dobijaju izbori.“
Dalje o Zaevu piše da „nada levice na Balkanu sada mora da pokaže jake živce. Mora da nađe dvotrećinsku većinu u parlamentu. To je moguće samo uz preletače. Ako to ne uspe, biće neophodni novi izbori kako bi se razjasnio odnos snaga. Uprkos svim preprekama: Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras su na putu da pozitivno promene političke koordinate na južnom Balkanu.“
(DW)
