Rusija je na granicu sa Ukrajinom prebacila veliki broj svojih vojnika. Uprkos tome, Evropska unija nije usvojila nove sankcije protiv Kremlja.
EU samo upućuje apele, isto kao i u slučaju Alekseja Navaljnog.
Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije usvojili su nove sankcije protiv vojne hunte u Mjanmaru, ovaj put su na meti dva njihova koncerna, „Myanmar Economic Corporation“ (MEC) i „Myanmar Economic Holdings Ltd“ (MEHL).
Ali glavna tema sastanka je ipak bio vrlo napet odnos prema Rusiji.
U slučaju predsednika Vladimira Putina, Evropljani se nisu odlučili za nove sankcije, oni u smeru Kremlja šalju samo apele, piše DW.
Ogroman broj vojnih snaga
„Radi se o najvećem stacioniranju ruskih trupa (na granici sa Ukrajinom) do sada“, izjavio je komesar EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel nakon razgovora sa svojim kolegama.
Pritom je spomenuo i brojku od 150.000 vojnika.
Borel nije hteo da otkrije izvor te informacije, a dodao je još da se nastavilo s prebacivanjem ruskih snaga na granicu sa susednom zemljom, odnosno da su u međuvremenu na terenu podignute i poljske bolnice, te da je tamo prebačeno još više naoružanja i vojne opreme.
„Realan je rizik od dalje eskalacije“, napomenuo je Borel.
Na kraju ipak nije usvojeno ništa konkretno, uprkos hitnom apelu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kuleba, s kojim se EU tokom prethodnog dana ponovo savetovala oko aktuelnog stanja.
Kuleba je zahtevao nove sankcije protiv Moskve, ali bez uspeha. Na kraju je u Kijev mogao da ponese samo komplimente Evropljana – za „uzdržan odgovor Ukrajine“ na ruske provokacije.
I nemački šef diplomatije Hajko Mas rekao je da se želia da se spreči eskalacija nehotičnim potezima i pozvao na usvajanje „mera čiji je cilj deeskalacija i izgradnja poverenja“.
Zemlje koje bi aktivno učestvovale u tom procesu, takozvanom „Normandijskom formatu“ (Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina) i dalje se trude oko toga da se konačno u praksi sprovede Sporazum iz Minska, dodao je Mas.
S obzirom na gomilanje ogromnog broja vojnika u regionu, za sada nije jasno koliko se evropskog jedinstva zaista krije iza te diplomatske formulacije.
Mas je naglasio da „EU po pitanju sankcija ne kaska ni za kim“.
To se može protumačiti kao podsećanje na sankcije EU zbog ilegalne aneksije Krima koje su na snazi već nekoliko godina, odnosno sankcije usvojene u martu ove godine (protiv četiri konkretne osobe iz ruskog bezbednosnog aparata) zbog napada novičokom na kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog.
Svima je jasno, kaže šef nemačke diplomatije, „da stvari (prebacivanje trupa na granicu) u ovom obliku za nas nisu prihvatljive i da će zbog toga biti posledica“.
A kako će te posledice izgledati? O tome se u Briselu izgleda još uvek – razmišlja.
Prošlog vikenda je francuski predsednik Emanuel Makron bio nešto jasniji u intervjuu za američku TV-stranicu CBS.
Iako je dijalog s Moskvom važan, moraju se ipak „povući jasne crvene linije“, kako bi se Kremlju signaliziralo gde su granice, rekao je on: „Samo tako se može biti uverljiv. Smatram da sankcije same po sebi nisu dovoljne, ali jesu deo paketa“.
Apel
Žozep Borel, njegove kolege ministri spoljnih poslova i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen još jednom su u smeru Moskve uputili apel da se na slobodu pusti kritičara režima Aleksej Navaljni – zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja.
Borel je rekao da je dobio pismo od ljudi iz okruženja samog Navaljnog, u kojem oni tvrde da se njegovo stanje pogoršava.
Borel je doduše pozdravio nedavno saopštenje iz Moskve kojim je potvrđeno da je Navaljni prebačen u jednu drugu zatvorsku bolnicu, ali i napomenuo da Navaljni mora da stupi u kontakt sa „lekarima od poverenja“.
„Rusija je odgovorna za bezbednost i zdravlje Navaljnog, mi ćemo njih (rusku vladu) smatrati odgovornima za to“, naglasio je prvi diplomata EU.
Ali ta pretnja nije bila preterano konkretna, pretpostavlja se da EU želi da stane iza SAD.
Vašington je već pretio da će biti posledica ako opozicioni političar Navaljni umre iza rešetaka.
Diplomatski rat s Moskvom
Najnoviji događaji u Češkoj rezultirali su konfrontacijom te zemlje s Moskvom i okončali su očijukanje Praga s opcijom specijalnih odnosa između dveju zemalj.
Češka tajna služba razjasnila je jednu (do sada) nerazjašnjenu eksploziju iz 2014. u jednom skladištu oružja s dve ljudske žrtve – Česi tvrde da su za taj slučaj odgovorne ruske kolege.
Muškarci koji su učestvovali u toj akciji koristili su uzgred iste pasoše kao i osumnjičeni u slučaju napada novičokom 2018. u britanskom Salsburiju, cilj je tada bio nekadašnji ruski agent Sergej Skripalj.
Sve upućuje na rusku tajnu službu FSB.
Skladište koje je stradalo u eksploziji bilo je u vlasništvu jednog bugarskog trgovca oružjem, a on je snabdevao Ukrajince u borbi protiv proruskih separatista u Donbasu.
Vlada u Pragu je besna zbog činjenice da se ta sabotaža dogodila na češkoj teritoriji.
U češkom parlamentu govori se o najtežem napadu na češki suverenitet od 1968. Ministar spoljnih poslova Jan Hamaček informisao je svoje kolege u EU o detaljima.
Afera je kulminirala proterivanjem ruskih diplomata iz Češke, odnosno čeških iz Rusije.
U Briselu su se solidarisali s Česima. Ta epizoda je poput alarma za sve vlade Evropske unije, koje bi morale s još više pažnje da prate aktivnosti ruskih diplomata i agenata.
„Diskusija je u toku“, rekao je nemački ministar Hajko Mas.
Češka namerava da konkretizuje svoju reakciju i isključi Rusiju iz tendera za izgradnju nove nuklearke.
Prag je osim toga otkazao kupovinu ruske vakcine Sputnjik V.
Češka vlada je tako pojačala redove kritičara Moskve unutar Evropske unije, a to konkretno znači još jedan glas više za usvajanje novih sankcija protiv Rusije.
(dw)
