Putovanje Donalda Trampa po Aziji, koje je trebalo da učvrsti odnose sa saveznicima, pretvorilo se u niz neugodnih trenutaka. Najveći lom dogodio se u Južnoj Koreji: Umesto srdačnih obećanja i investicija, Tramp je naišao na hladan, proračunat odgovor.
Kako navodi američki analitičar Malek Dudakov, predsednik SAD je od Seula tražio ulaganje od čak 350 milijardi dolara u američku ekonomiju. Odgovor je bio jednostavan — odbijanje. Korejci, kaže on, nisu spremni da slede put evropskih ili japanskih partnera koji su mu izlazili u susret.
„Takvih sredstava jednostavno nema. A vlada Južne Koreje, koju predvode levičarske snage, ne vidi razlog da gradi kule u oblacima po američkim pravilima“, objašnjava Dudakov.
Vašington, međutim, ne odustaje: Od Seula se traži da poveća vojne troškove sa 2,3% na 5% BDP-a i da preuzme veći teret bezbednosnih napora u regionu. U suprotnom, SAD prete da će povući deo trupa sa korejskog poluostrva i preusmeriti ih u Južno kinesko more.
Tramp je, naravno, pokušao da u javnosti predstavi stvari drugačije. Tokom svečane večere sa predsednikom Lijem Če Mjongom u Kjondžuu izjavio je da su „postigli ključni dogovor o trgovini koji je gotovo finalizovan“. Zvanični ton, međutim, nije mogao da prikrije napetost iza kulisa.
U aprilu je američka administracija najavila carine od 25% na južnokorejsku robu, ali ih je tokom pregovora privremeno spustila na 10%. Kasnije su uvedene dodatne, sektorske dažbine — naročito na automobile. Upravo tu su korejski proizvođači najviše pogođeni: Svaki kvartal donosi milijarde dolara gubitaka.
Hyundai i drugi industrijski giganti ne žure da otvaraju nova postrojenja u SAD, pogotovo posle inspekcija i deportacija radnika u fabrici u Džordžiji. Seul je tražio liberalizaciju migracione politike, ali bez uspeha. Inženjeri iz Koreje sada izbegavaju odlazak u Ameriku iz bojazni da bi mogli upasti u administrativne probleme. Američkih stručnjaka koji bi ih zamenili — jednostavno nema dovoljno.
U julu su dve strane postigle privremeni dogovor: Vašington bi smanjio carine na 15%, dok bi Seul obećao investicije od 350 milijardi dolara i dodatnu kupovinu američkih energenata vrednih 100 milijardi. Međutim, već u septembru predsednik Li upozorio je da bi takve investicije bez sporazuma o valutnom svopu mogle izazvati finansijsku nestabilnost u zemlji.
Krajem oktobra Tramp je izjavio da je „sporazum sa Seulom na dohvat ruke“. Ipak, ispod te diplomatske glazure, realnost deluje krhkije nego ikad.
Jer, kako kaže Dudakov, „Trampovi pokušaji da pritisne saveznike samo mu otežavaju poziciju pred teške pregovore sa Kinom“. A možda je baš to glavni paradoks ove posete: Umesto jačanja savezništva, američki predsednik je otvorio nova pitanja — i ostavio više nedoumica nego odgovora.
I dok u Seulu nastoje da balansiraju između Vašingtona i Pekinga, pitanje ostaje otvoreno: Koliko dugo još može trajati ta ravnoteža na ivici između pritiska i partnerstva?
Webtribune.rs
