Evropski lideri su se okupili u Berlinu u trenutku kada se iza zatvorenih vrata lome ključne odluke o budućnosti Ukrajine i širem bezbednosnom poretku na kontinentu.
U nemačkoj prestonici pokušava se da se istovremeno održi snažna podrška Kijevu i odgovori na sve otvoreniji pritisak iz Vašingtona da se što pre dođe do mirovnog aranžmana, dok sukob sa Rusijom ulazi u fazu u kojoj se greške više ne opraštaju.
Kako piše AP, niz sastanaka evropskih i ukrajinskih zvaničnika nastavljen je i danas, nakon nedeljnih razgovora u Berlinu između američkih izaslanika i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, sa deklarativnim ciljem da se obezbede mir i stabilnost u Evropi, u trenutku kada Rusija nastupa sve odlučnije.
U samom centru pažnje bio je sastanak održan u nedelju u kancelariji nemačkog kancelara, gde se Zelenski susreo sa posebnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom, kao i sa Trampovim zetom Džaredom Kušnerom.
Razgovori su vođeni u nadi da bi skoro četvorogodišnji sukob konačno mogao da dobije politički epilog. Vašington već mesecima pokušava da uskladi zahteve Kijeva i Moskve, dok Tramp insistira na brzom okončanju borbi i sve otvorenije pokazuje nestrpljenje zbog stalnih odlaganja i zastoja u pregovorima.
Međutim, potraga za kompromisom nailazi na ozbiljne prepreke. Jedna od ključnih tačaka spora ostaje kontrola nad istočnom ukrajinskom regijom Donjeck, koju većim delom drže ruske snage.
Zelenski je u nedelju signalizirao spremnost da Ukrajina odustane od dugogodišnje ambicije da postane članica NATO-a, ali samo pod uslovom da SAD i druge zapadne zemlje pruže Kijevu bezbednosne garancije koje bi po snazi i obaveznosti bile slične onima koje uživaju članice saveza.
Uprkos tom ustupku, Ukrajina i dalje odbija zahteve iz Vašingtona da ustupi teritoriju Rusiji kao deo dogovora.
Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin kao jedan od ključnih uslova za postizanje mira zahteva da se ukrajinske snage povuku iz onih delova Donjecka koji su još pod kontrolom Kijeva.
Putin je u više navrata ukrajinsku težnju ka članstvu u NATO-u predstavio kao ozbiljnu pretnju bezbednosti Moskve i kao povod za pokretanje široke vojne operacije u februaru 2022. godine. Kremlj i dalje insistira da se Ukrajina formalno i trajno odrekne članstva u savezu kao sastavni deo bilo kakvog mirovnog sporazuma.
Zelenski, međutim, naglašava da bi sva zapadna bezbednosna jamstva morala biti pravno obavezujuća, jasno definisana i potvrđena u američkom Kongresu, kako ne bi ostala na nivou političkih obećanja.
U pozadini tih zahteva sve češće se čuje ocena da je era u kojoj je Evropa mogla bezrezervno da se oslanja na Sjedinjene Države došla do kraja.
Nemački kancelar Fridrih Merc, koji zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i britanskim premijerom Kirom Starmerom predvodi evropske napore u vezi sa Ukrajinom, izjavio je u subotu da su decenije takozvane „Pax Americana“ u velikoj meri završene za Evropu, ali i za samu Nemačku.
On je upozorio da je Putinov cilj, kako tvrdi, temeljna promena evropskih granica i obnova starog Sovjetskog Saveza u njegovim nekadašnjim okvirima.
Ako Ukrajina padne, on se neće zaustaviti, poručio je Merc tokom stranačke konferencije u Minhenu, ostavljajući malo prostora za iluzije o brzom smirivanju tenzija.
U isto vreme, francuski predsednik Emanuel Makron se u nedelju oglasio na društvenoj mreži X porukom da će Francuska biti, i ostati, uz Ukrajinu kako bi se izgradio snažan i trajan mir, onaj koji dugoročno može garantovati bezbednost i suverenitet Ukrajine, ali i same Evrope.
Dok se diplomatski tonovi sudaraju sa realnošću na terenu, ostaje otvoreno pitanje da li Berlin postaje mesto preokreta ili samo još jedna stanica na dugom putu neizvesnosti koji i dalje nema jasan kraj.
