Razgovor predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i ruskog predsednika Vladimira Putina u Sočiju protekao je u prijateljskom tonu, ali iza srdačne atmosfere krilo se i nekoliko ozbiljnih poruka.
Dodik je u izjavi za RT otvoreno rekao da je njegov ključni zahtev bio da Rusija, kada dođe do globalnih dogovora, ne dozvoli da Republika Srpska ostane prepuštena „trećerazrednim birokratama iz Brisela“.
On je Putinu preneo ocenu da je međunarodni intervencionizam u Bosni i Hercegovini odavno prešao svaku granicu, posebno kroz instalaciju suda koji, kako kaže, deluje van Dejtona i sudi onima koji se ne slažu sa stavovima stranaca. „Samo dogovor naroda u BiH može da bude osnova za život. Što je intervencija stranaca veća, sve više ugrožava lokalni život na Balkanu“, istakao je Dodik.
Zanimljiv detalj iz razgovora, kako je sam Dodik opisao, bio je trenutak kada je ruski predsednik, i posle završetka sastanka, pitao: „Je l’ ima još nešto da mi možemo da uradimo za vas?“ – gest koji Dodik naziva pravim primerom prijateljstva.
Tokom razgovora otvorena je i šira geopolitička slika. Dodik je naglasio da veruje kako će američki predsednik Donald Tramp pomoći da Evropa „skine teret zavisti“ i da zajedno sa Putinom može da „spase svet od dekadencije koju je nametnuo liberalni Zapad“.
U istom kontekstu podsetio je i na nedavne ankete, prema kojima Putin u Republici Srpskoj uživa najveću podršku među svetskim liderima.
O saradnji sa Moskvom, Dodik je rekao da je već imao susrete sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom i da se dogovori sa tih sastanaka ostvaruju. Te teme, dodao je, izneo je i tokom nedavnog govora na Generalnoj skupštini UN. Putin je, kako kaže, potvrdio da će Rusija ostati dosledna u Savetu bezbednosti UN i da će braniti principe izvornog Dejtonskog sporazuma.
Banjaluka, u međuvremenu, priprema poseban izveštaj o stanju u BiH koji će Rusija predstaviti u Savetu bezbednosti. „Razgovarali smo o tome šta treba da se uradi s naše strane. Rusija podržava dogovor domaćih aktera, a ne mešanje nelegitimnih predstavnika iz inostranstva“, naveo je Dodik, uz podsećanje da u oktobru Rusija predsedava SB UN.
Govorio je i o domaćim političkim izazovima. „Oni bi najradije da nema Republike Srpske, to je suština. Ne samo SNSD-a ili Dodika. A kada nema Republike Srpske – nema ni Srba“, poručio je, naglašavajući da u Federaciji BiH Srbi, prema njegovim rečima, žive u teškim uslovima, čak „bez struje“.
Dodik je dodao i da muslimanski politički predstavnici žele da ga vide iza rešetaka, ali da se on tome ne povinuje, već gradi poverenje u institucije Republike Srpske.
U razgovoru s Putinom dotakla se i tema presude Suda BiH protiv njega. „Rekao sam da sam osuđen na godinu dana i da sam to isplatio, ali da mi ne mogu zabraniti da budem angažovan kao predsednik. Volja naroda ostaje neprikosnovena“, naglasio je.
Jedan deo razgovora odnosio se i na BRIKS. Putin je, prema Dodikovim rečima, govorio o daljem razvoju te grupacije, što je ocenio važnim za pozicioniranje Republike Srpske u globalnim procesima.
Ipak, između redova se provlači i Dodikova ocena da je međunarodno mešanje dovelo do pogoršanja odnosa Bošnjaka i Srba i da će se ti odnosi teško popravljati sve dok se nameću spoljne odluke. „Ko pokušava da nametne – taj treba da ode. Putin se sa tim slaže“, rekao je.
Koliko će se sve ove poruke pretočiti u konkretne poteze, ostaje da se vidi. Za sada je jasno da Republika Srpska računa na podršku Moskve u Savetu bezbednosti, ali i na to da globalni poredak, kada se jednom bude „ravnao“, ne ostavi prostor da se odluke o njenoj sudbini pišu negde u briselskim kancelarijama.
