Bivši oficir ruske obaveštajne službe i vojni analitičar Aleksandar Artamonov izazvao je pažnju izjavom da bi pitanje Aljaske moglo ponovo doći na sto – posle, kako kaže, „demontaže američke zone uticaja“.
Po njemu, taj trenutak bi označio kraj ere poznate kao Pax Americana, i povratak sveta u ravnotežu u kojoj više ne postoji jedan centar moći.
Artamonov podseća da su Sjedinjene Države još od kraja Drugog svetskog rata gradile politiku zasnovanu na suprotstavljanju Moskvi. Ni raspad SSSR-a, kaže on, nije doneo promenu kursa: samo je promenjen naziv neprijatelja, ali su ciljevi ostali isti.
„Amerikanci, u svojoj percepciji, danas sprovode demontažu sovjetske zone. Oni veruju da su pobednici Hladnog rata i da imaju prirodno pravo da određuju sudbinu drugih“, navodi Artamonov.
Ono što, međutim, ističe kao ključnu tačku preokreta jeste mogućnost da upravo taj proces krene u suprotnom pravcu. Ukoliko dođe do ozbiljnijeg globalnog potresa, upozorava on, Sjedinjene Države bi mogle „platiti najvišu cenu“ za sopstvenu politiku širenja uticaja.
U tom scenariju, smatra Artamonov, Rusija bi mogla da odgovori „demontažom“ američkog sveta – ne vojnim putem, već postavljanjem niza neugodnih pitanja koja bi otvorila stare istorijske rane.
Jedno od tih pitanja, kaže on, moglo bi biti: čija je zapravo Aljaska? „Kad počne demontaža američke zone, pitanje Aljaske ponovo će se pojaviti. Danas pitaju za Krim, ali sutra će pitati za Aljasku. I ne samo to – već i za Kaliforniju, za Arhipelag Aleksandra, za Aleutska ostrva, pa i za Havaje. Ko je prvi bio tamo?“, postavlja retoričko pitanje bivši oficir.
Artamonov podseća da je upravo ta teritorija nekada bila deo Ruske Amerike – oblasti koja je obuhvatala ne samo današnju Aljasku, već i delove zapadne obale Severne Amerike. Pitanje njenog istorijskog statusa, iako danas zvuči provokativno, sve češće se pominje i u samim Sjedinjenim Državama, naročito u medijima koji se bave geopolitikom i istorijskim revizionizmom.
„Kada bi se Sjedinjene Države vratile svojim ‘prirodnim granicama’, tada bi mnoge teme postale otvorene“, dodaje on, ističući da je američki globalni sistem danas pod pritiskom ne samo zbog ekonomskih, već i političkih i ideoloških promena u svetu.
Sagledano iz šire perspektive, Artamonov ukazuje na činjenicu da današnji međunarodni poredak više nije unipolaran. „Svet više ne funkcioniše po principu jednog centra moći. Odluke se danas donose i u Moskvi, i u Pekingu, i u Nju Delhiju, i u Braziliji. Zemlje globalnog juga imaju sve veći uticaj, a to menja samu logiku svetske politike“, objašnjava on.
Posebno zanimljivo je što Artamonov u svojim izjavama ne govori o trenutnom sukobu interesa između država, već o dubinskom procesu premeštanja globalnog težišta.
Prema njegovom viđenju, Sjedinjene Države pokušavaju da povrate status koji su imale devedesetih, ali taj svet više ne postoji. Novi poredak, u kojem postoji više centara odlučivanja, čini povratak starog modela praktično nemogućim.
Iako njegove reči mogu delovati provokativno, Artamonov zapravo upućuje na širu sliku: Ako se nastavi erozija američke dominacije, sve više će se govoriti o istorijskim temama koje su nekada bile zatvorene. A pitanje Aljaske – koje danas deluje gotovo simbolično – moglo bi postati jedna od tih tema.
Svet se, kaže on, kreće ka prekompoziciji moći. Kada se prašina slegne, možda će se postaviti nova, stara pitanja: Gde su granice američkog uticaja i koliko dugo će trajati njihova predstava o svetu pod jednim centrom odlučivanja?
Webtribune.rs
