Ukrajina će uskoro dobiti novo oružje sa Zapada. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov rekao je da će SAD preneti Oružanim snagama Ukrajine seriju raketa dugog dometa za višecevne raketne sisteme HIMARS.
Kijev ozbiljno veruje da je ova municija sposobna da preokrene tok na frontu. Da li je to zaista tako.
Obaveštavamo sve naše pratioce na Fejsbuku da nas zaprate na mrežama bez cenzure „Vkontakte“ i „Telegram“ jer na Fejsbuku više nećemo objavljivati naše vesti.
Dve vrste projektila
HIMARS je naslednik M270 MLRS, usvojenog davne 1983. godine. Razlike: međuosovinsko rastojanje umesto guseničara, manje šina (šest umesto dvanaest) i bolja kontrola vatre. Sistem brže dopunjava municiju i menja poziciju nakon salve, a takođe je integrisan u savremeno izviđačko-udarno kolo NATO zemalja. Jednostavno rečeno, udara daleko i precizno, koristeći informacije zapadnih izviđačkih i sredstava za označavanje ciljeva.
Do sada su Oružane snage Ukrajine od Pentagona dobile osam mobilnih lansera na šasiji sa točkovima. Obećava se još četiri.
Oni već učestvuju u neprijateljstvima i udaraju u bližu pozadinu savezničkih snaga. Ciljevi – skladišta municije, osmatračnice, štabovi. Brzina kojom su vozila u stanju da uzvrate udarac i odvezu se čini ih veoma teškim za uništavanje. Međutim, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je uništavanje najmanje dva kompleksa.
Kijev do sada raspolaže sa dve vrste municije – M26 i GMLRS M30. Prvi je nevođeni projektil od 227 milimetara sa kasetnom bojevom glavom i dometom paljbe do 45 kilometara. U stvari, blizak analog 9M59 za ruski „Uragan”.
M30 – GPS-ispravljeni projektili sa inercijskim sistemom upravljanja i dometom do 80 kilometara. Tukli su, prema donjeckoj vojsci, veoma precizno.
Argument dugog dometa
Ruski MLRS „Tornado-S“ ima korigovane projektile sa istom šemom navođenja: inercijski sistem plus satelitska korekcija. Ali domet je mnogo veći – 120 kilometara. Kao i kalibar – 300 milimetara. Moćniji i upečatljiviji deo.
Kijev je dugo molio Zapad za municiju koja bi mogla da blokira rusku artiljeriju u dometu. I, po svemu sudeći, konačno će ga dobiti. Danilov nije naveo konkretan tip projektila, već se može govoriti samo o operativno-taktičkim raketama ATACMS. U Oružanim snagama Ukrajine žele da gađaju ciljeve u dubinama ruske teritorije.
ATACMS je operativno-taktički kompleks kompanije Lockheed Martin sa balističkom raketom kratkog dometa. U službi od 1991. godine, više puta je korišćen na Bliskom istoku.
Međutim, nije poznato kako će se ove granate ponašati u Ukrajini. Municija ovog tipa još nije naišla na razvijen sistem PVO. Po težini presretanja, kažu analitičari, ne razlikuju se mnogo od ukrajinskih „Points-U”, koji uspešno obaraju.
Simbolička pomoć
Domet ATACMS u modifikaciji MGM-140B Block 1A je 300 kilometara. U stvari, ovo je Iskander OTRK sa manjim dometom – ruski kompleks ima domet od 500 kilometara.
Zapadni analog je takođe veoma tačan – zahvaljujući moćnoj satelitskoj konstelaciji NATO zemalja. Bojeva glava je kaseta (275 borbenih elemenata) ili visoko-eksplozivna fragmentirana (226 kilograma).
Prema rečima zvaničnog predstavnika vojske DPR Eduarda Basurina, nekoliko raketa ATACMS se već nalazi negde u Ukrajini. Vojska priznaje: ova municija može učiniti mnogo loših stvari. Sada kompleksi HIMARS koji se nalaze na granicama teritorija koje kontroliše Kijev, u teoriji, stižu i do ruskih gradova – Voronježa, Kurska, Rostova na Donu.
Tri nuklearne elektrane mogle bi da budu pogođene. A raketa lansirana iz blizine Zaporožja stići će do Krimskog mosta.
Međutim, mnogi stručnjaci sumnjaju da će Kijev ići na to. Biće odgovora na takav napad. I, kako je Kremlj više puta naglašavao, „mnogo tvrđe“. Osim toga, malo je verovatno da će to biti dozvoljeno na Zapadu.
Kako je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao u intervjuu za Izvestija, sistemima HIMARS u Ukrajini upravljaju američki vojni instruktori i topnici. A ako, uz njihovo direktno učešće, rakete pogode Kursk ili Voronjež, to se može protumačiti kao direktna agresija SAD na Rusiju. A saveznici Kijeva pokušavaju da izbegnu takav scenario. Stoga je broj isporučenih MLRS još uvek prilično simboličan.
„Ako čitate ukrajinske medije, onda samo šest kompleksa ima mete bukvalno svuda – samo neverovatna mobilnost za tako ogromnu liniju fronta!“, primećuje vojni stručnjak Aleksej Leonkov, i svuda su maksimalno efikasni. U Kijevu prave „čudotvorno oružje“ iz HIMARS-a, ali procenite sami, kako je šest instalacija moglo da izazove toliki problem?
Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da je za zaustavljanje napredovanja ruskih trupa potrebno 50 Himarsa, a za kontraofanzivu više od 100. Međutim, malo je verovatno da će Pentagon zadovoljiti takve apetite: u arsenalu SAD danas nema više od 400 MLRS ovog tipa.
Američki generali pažljivo posmatraju tok neprijateljstava i izvode zaključke: artiljerija ostaje „bog rata“ u 21. veku. Tako da je besplatna distribucija MLRS-a sa municijom preveliki gubitak čak i za Sjedinjene Države.
Da li će desetak Himarsa na tako dugom frontu promeniti opštu situaciju? Šta će se dogoditi ako tako precizno oružje počne da pogađa Krim, povodom čega je Medvedev juče izjavio da će u tom slučaju u Ukrajini početi pakao?
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
