Sjedinjene Američke Države dale su zvanično odobrenje da general Vesli Klark, nekadašnji vrhovni komandant NATO-a, svedoči na suđenju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Ova odluka, potvrđena u podnesku odbrane koji potpisuje advokat Luka Mišetić, stigla je nakon višemesečnih priprema i, kako se navodi, uz saglasnost američke vlade.
Prema Naređenju Sudskog veća od 2. septembra 2025. godine, Klark je označen kao poslednji svedok odbrane – pod šifrom 1DË-007. Iako je njegov iskaz već neko vreme u pripremi, Klark je obavestio sud da neće moći da doputuje u Hag pre 17. novembra, pa se njegovo svedočenje očekuje 18. ili 19. novembra. Odbrana je, za svaki slučaj, predložila da se 21. novembar zadrži kao rezervni dan.
Kako se navodi u dokumentu, odbrana je zatražila i da se Klarkova pisana izjava doda na listu dokaza, pozivajući se na Pravilnik 154. Time bi, kažu, izbeglo ponavljanje u sudnici i omogućilo da svedočenje bude fokusirano.
U podnesku se Klarkova izjava opisuje kao „izuzetno relevantna i oslobađajuća“, jer, prema advokatima, donosi uvid u ključne događaje koji su oblikovali tadašnje okolnosti.
U sadržaju izjave stoji da će Klark govoriti o sprovođenju sporazuma iz oktobra 1998. godine između Ričarda Holbruka i Slobodana Miloševića, o ulozi NATO-a u implementaciji Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN, kao i o vođenju vazdušne kampanje tokom 1999. godine.
Ujedno, opisuje i raspoređivanje međunarodnih snaga na Kosovu nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244.
Klark će, prema navodima, govoriti i o periodu nakon povratka kosovskih izbeglica tokom leta 1999. godine, kada je došlo do talasa nasilja i nesigurnosti. U svom svedočenju, tvrdi se, Klark navodi da nije smatrao da je tadašnje rukovodstvo OVK imalo ulogu u organizovanim napadima na Srbe ili druge manjinske zajednice.
Zanimljivo je da će general detaljno opisati i svoje susrete sa predstavnicima OVK i kosovskom delegacijom u Rambujeu, posebno sa Hašimom Tačijem. Kako se navodi, Klark je tada procenio da Tači nije imao stvarnu kontrolu nad oružanim strukturama i da je više delovao kao politička figura bez vojnog iskustva. „Objašnjava zašto bi bilo nepravedno pripisati njemu greške ili postupke drugih“, stoji u podnesku.
Očekuje se da njegovo svedočenje unese dodatnu težinu završnici procesa koji traje već godinama. Iako su pravni detalji poznati, sam trenutak kada bivši komandant NATO-a stane pred sud biće više od simboličnog – biće to trenutak u kojem će se još jednom ispreplesti politika, vojna istorija i lične sudbine onih koji su oblikovali kraj jednog burnog veka.
A šta će Klark zaista reći, i kakav će odjek njegov iskaz imati – to će se znati tek u novembru. Sudnica u Hagu, čini se, još jednom postaje mesto gde se istorija ne završava, već ponovo ispisuje.
Webtribune.rs
