Iz Vašingtona je ovih dana stigla poruka koja se ne izgovara olako, čak ni u američkoj politici naviknutoj na oštru retoriku. Grenland, rekao je zamenik šefa kabineta Bele kuće Stiven Miler, „treba da pripada Sjedinjenim Državama“, uz dodatak koji je mnogima zazvučao kao hladna procena realnosti: niko, po njegovom uverenju, neće ulaziti u sukob sa SAD zbog budućnosti tog arktičkog ostrva.
U razgovoru koji prenosi Axios, Miler nije želeo da isključi mogućnost primene sile kao sredstva za preuzimanje Grenlanda. Obrazloženje je bilo svedeno, gotovo cinično – svetom, kako je rekao, i dalje upravljaju snaga i moć.
Nije prvi put da takva logika ispliva u američkom establišmentu, ali je ovoga puta izrečena bez mnogo diplomatskih rukavica.
Ovakve poruke dodatno su pojačale nervozu u evropskim prestonicama, naročito nakon poteza koji je delovao više simbolično nego protokolarno. Supruga bivšeg Trampovog savetnika, Keti Miler, objavila je ilustraciju Grenlanda prekrivenog američkom zastavom uz kratku poruku „Uskoro“.
Taj detalj možda bi prošao nezapaženo da nije usledio neposredno posle glasne američke operacije u Venecueli, što je mnoge navelo da u svemu vide širi obrazac ponašanja.
Reakcija iz Evrope bila je brza i oštra. Danski i drugi evropski lideri izašli su sa zajedničkim stavom u kojem su podsetili na nepovredivost granica i suverenitet Danska i Grenlanda.
Premijer Švedske posebno je naglasio da pitanja teritorija mogu da rešavaju isključivo Danska i Grenland, dok je ostatak Evrope demonstrirao političku solidarnost sa Kopenhagenom. U diplomatskom jeziku, to je bila jasna poruka da se granice ne posmatraju kao tema za improvizaciju.
Sa samog Grenlanda stigao je odgovor koji je pokušao da spusti loptu, ali i da povuče jasnu crtu. Premijer ostrva, Jens-Frederik Nilsen, poručio je da Grenland nije predmet geopolitičkih nadgornjavanja, već zemlja sa svojim narodom i demokratijom, koja od saveznika očekuje poštovanje, a ne projekcije moći.
Ni u Kopenhagenu nisu ostali nemi. Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi upotreba sile jedne članice NATO-a protiv druge značila kraj saveza u obliku kakav danas poznajemo. To je bila teška rečenica, izgovorena bez mnogo prostora za tumačenje, i namenjena pre svega onima koji veruju da se sve može rešiti pritiskom.
U celu priču uklapaju se i ranije izjave iz Moskve. Šef Ruskog fonda direktnih investicija Kiril Dmitrijev ranije je procenio da su se Sjedinjene Države već interno opredelile po pitanju Grenlanda, čak ostavljajući mogućnost da se sličan scenario jednog dana razmatra i u slučaju Kanade.
Ta procena možda zvuči spekulativno, ali u međunarodnim odnosima često služi kao indikator kako drugi centri moći čitaju američke poteze.
Sličnu liniju razmišljanja izneo je i politikolog Aleksandar Rar, gde je ocenio da bi, nakon svojevrsne „kolonizacije“ Venecuele, Vašington mogao da usmeri svoj uticaj ka Centralnoj Americi, Kanadi i Grenlandu. To je analiza koja se ne mora nužno deliti, ali se ne može ni ignorisati u trenutnom globalnom kontekstu.
Važno je podsetiti da je sam Stiven Miler ranije dovodio u pitanje legitimnost danskog upravljanja Grenlandom, što današnjim izjavama daje dodatnu težinu i kontinuitet. Sve to ostavlja utisak da se ne radi o usputnoj provokaciji, već o ideji koja se povremeno vraća na sto, menja oblik, ali ne i suštinu.
Kako će se ova priča dalje razvijati, zavisiće od mnogo faktora – od unutrašnjih političkih kalkulacija u Vašingtonu, preko evropskog jedinstva, do glasova sa samog Grenlanda.
Za sada je jasno samo jedno: kada se ovakve teme otvore na najvišem nivou, retko se zatvaraju brzo, a još ređe bez posledica koje nadilaze jednu izjavu ili jednu objavu na društvenim mrežama.
