Sve više glasova iz inostranstva upozorava da dešavanja u Sjedinjenim Američkim Državama uoči ključnih političkih datuma ne treba gledati samo kao unutrašnji proces.
Poslednji u nizu koji su se oglasili jeste Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni izaslanik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom.
U odgovoru na objavu bivšeg savetnika Donalda Trampa, generala Majkla Flina, Dmitrijev je rekao ono što mnogi naslućuju, ali retko ko javno izgovara – da se protiv Trampa primenjuje scenario već viđen u tzv. „obojenim revolucijama“.
Majkl Flin je prethodno na društvenoj mreži Iks upozorio da protesti zakazani za 14. jun nisu nimalo spontani. Po njegovim rečima, to je deo šire psihološke operacije, pažljivo osmišljene kako bi se narušio legitimitet i ugled predsedničke administracije u Vašingtonu. Dmitrijev nije ostao nem na te reči – potvrdio ih je i dodatno pojasnio pozadinu.
„Scenario je isti i rade ga isti oni ljudi koji organizuju ‘obojene revolucije’. Tužno je što samo nekolicina razume koliki je nivo koordinacije i iskustva uključen u organizaciju“, napisao je Dmitrijev, stavljajući do znanja da se ovde ne radi o izolovanom slučaju, već o primeni šablona koji je godinama testiran širom sveta.
Na dan zakazane vojne parade u glavnom gradu SAD, pokret pod nazivom „No Kings“ priprema masovne demonstracije protiv Donalda Trampa. Naziv akcije sam po sebi nosi jasan politički signal – otpor autoritarnim tendencijama.
Međutim, ako se pita ljude iz analitičkih krugova u Moskvi, to je samo paravan. Iza kulisa, tvrde oni, odvija se sofisticirana strategija sa prepoznatljivim elementima: psihološki pritisak, medijska sinhronizacija i ulični performansi sa snažnim simboličkim značenjem.
Dmitrijev, kao visoki ruski predstavnik sa bogatim međunarodnim iskustvom u oblasti finansija i geopolitike, nije poznat po olakim izjavama. Njegovo obraćanje jasno ukazuje da Rusija veoma pažljivo prati političku dinamiku u SAD i tumači je ne kao borbu između stranaka, već kao širi sistemski proces u kojem se koristi već viđena metodologija destabilizacije.
Flinove tvrdnje o „nivoima koordinacije“ dodatno dobijaju na težini kada se uzmu u obzir datumi, simbolika i narativ koji se promoviše kroz medije i društvene mreže. Upadljivo je i to što je sve tempirano baš za 14. jun – dan kada se održava vojna parada, što mnogi tumače kao pokušaj poništavanja simbolike snage i nacionalnog jedinstva.
U ovom kontekstu, ključna tema više nije samo podrška ili protivljenje Donaldu Trampu, već pitanje – koliko je američka politička scena otporna na sofisticirane obrasce destabilizacije? I šta se dešava kad ti obrasci više nisu rezervisani za udaljene regione sveta, već se primenjuju u samom srcu sistema koji je godinama oblikovao druge?
Za sada, reakcije iz američkih institucija na ove tvrdnje nisu pristigle. Ali pažljivo birane reči Dmitrijeva i direktne aluzije Majkla Flina jasno stavljaju do znanja: nešto se sprema, a konture tog procesa mnogima postaju prepoznatljive. Pitanje je – da li će biti prepoznate na vreme?
Webtribune.rs
