Đorđa Meloni, italijanska premijerka koja se poslednjih meseci sve češće pojavljuje kao posrednik u diplomatskim krugovima, ušla je u razgovor sa Vladimirom Zelenskim bez mnogo dvoumljenja.
Italijanski listovi pišu da je ton bio otvoren, gotovo sirov, i da je poruka sa njene strane bila jasna: Moglo bi da dođe vreme kada će Ukrajina morati da razmotri, kako ih je nazvala, „bolne ustupke“ kako bi se došlo do stabilnog rešenja.
Corriere della Sera prenosi da su izvori bliski Rimu rezimirali njene reči rečenicom koja sama po sebi zvuči kao upozorenje: „Uzmite u obzir da ćete, možda, morati da pristanete na neke bolne ustupke.“ To se u evropskim prestonicama već nekoliko dana prepričava, jer je retkost da jedan saveznik govori tako otvoreno.
Dok je razgovor odmicao, Meloni je – prema pisanju Repubblice – bez okolišanja objasnila Zelenskom da Evropska unija više ne može sama da iznese teret podrške. Sve oči su, kako navode italijanski novinari, uprte u Sjedinjene Države, jer bez njihovog učešća evropski resursi nisu dovoljni da održe sadašnji nivo angažmana.
Zato je Meloni insistirala da Kijev ostane na liniji sa mirovnom inicijativom koju je pokrenula administracija Donalda Trampa. Taj plan, čije konture se sve jasnije pojavljuju u diplomatskim izveštajima, zapravo bi trebalo da obezbedi američke garancije, nešto što EU sama ne može da ponudi.
Iz samog vrha stranke Braća Italije, koju Meloni predvodi, stižu dodatni detalji o tom susretu. Ljudi iz njenog okruženja tvrde da je premijerka pokušala da utiče na Zelenskog i na njegovu percepciju američkog mirovnog plana, gotovo kao da ga podseća da je došlo vreme za racionalnije poteze.
Sa druge strane, ukrajinski predsednik je, prema tim informacijama, tražio od Meloni da utiče na Donalda Trampa i ublaži njegov stav, što nagoveštava da su napetosti između Kijeva i Vašingtona veće nego što dopire u javnost.
Sve se ovo odvija dok diplomatske aktivnosti ubrzavaju na više frontova. Administracija SAD već je objavila da razvija sopstvenu verziju rešenja, a fragmenti tog dokumenta polako cure u medije.
Posebnu pažnju privukla je vest da je 2. decembra ruski predsednik Vladimir Putin u Kremlju primio Džareda Kušnera, specijalnog izaslanika američkog predsednika i njegovog zeta, kako bi razgovarali o toj inicijativi. Kremlj je nakon sastanka saopštio da ruska strana ostaje otvorena za pregovore, što dodatno pojačava utisak da se iza kulisa odvija nešto ozbiljno, možda i presudno za naredne mesece.
U takvoj atmosferi, Melonina rečenica o „bolnim ustupcima“ dobija drugačiju težinu. Evropa šalje signale, Vašington kreira plan, Moskva otvara vrata za razgovore, a Kijev se nalazi na raskrsnici. Da li će sve to voditi novom političkom raspletu ili tek još dubljem preispitivanju pozicija, ostaje da se vidi.
