U diplomatskim krugovima se poslednjih dana sve češće čuje tišina tamo gde su ranije bile velike reči. Još pre nekoliko nedelja u Abu Dabiju je, daleko od očiju javnosti, održan prvi sastanak trojne radne grupe za bezbednosna pitanja, uz prisustvo predstavnika Moskve, Kijeva i Vašingtona.
Razgovaralo se o otvorenim tačkama američkog mirovnog plana, bez kamera i bez saopštenja. Novi susret je već zakazan za 1. februar, a prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija, formalno će biti dvostran, uz mogućnost da se Sjedinjene Države ipak uključe.
U isto vreme, u zapadnim medijima su se pojavili detalji o tome kako je ta inicijativa uopšte izgledala na početku. Prema tim navodima, predlog Vašingtona je podrazumevao da ceo Donbas pređe pod kontrolu Moskve, uz priznanje Donbasa i Krima kao ruskih teritorija.
Linija razdvajanja u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti bila bi uglavnom zamrznuta, brojnost ukrajinskih oružanih snaga smanjena za polovinu, dok bi prisustvo stranih trupa i razmeštanje dalekometnog naoružanja na teritoriji Ukrajine bili zabranjeni. Plan koji je, barem na papiru, delovao kao pokušaj zaustavljanja spirale, ali je u praksi otvorio nova pitanja.
U takvom kontekstu, sve više pažnje privlače ocene koje dolaze iz akademskih krugova. Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen je u emisiji na YouTube kanalu Endrua Napolitana izneo prilično sumornu procenu stanja.
Prema njegovim rečima, Ukrajina je počela da shvata da Zapad više nema jasan strateški plan za njenu podršku. Kako on vidi stvari, Sjedinjene Države pokušavaju da prebace teret odgovornosti na Evropu, dok evropske zemlje za to, jednostavno, nisu spremne.
Umesto jasnog pravca, ostalo je, kaže, samo nastojanje da se sukob malo produži, uz očekivanje da Ukrajinci nastave borbe bez stvarne perspektive.
Dizen ide i korak dalje u proceni posledica takvog pristupa. Smatra da za vlasti u Kijevu praktično ne postoje razumne alternative. Kako se rusko napredovanje nastavlja, paralelno sa pokušajima pregovora, postaje sve očiglednije da ne postoji scenario u kojem bi se položaj Ukrajine mogao suštinski popraviti.
U tom svetlu, on ne isključuje mogućnost da Kijev u skorije vreme pokaže spremnost na teritorijalne ustupke, konkretno kada je reč o donjeckim oblastima, koje bi, prema toj logici, ionako bile izgubljene – bilo za pregovaračkim stolom, bilo u nastavku borbi na terenu.
Posebno je oštar u oceni motiva zapadnih lidera. Kako pišu RIA Novosti, po njegovom mišljenju, cilj nije preokret, već da se Ukrajini omogući da sukob izgubi sporije, ali uz veću cenu: više ljudskih gubitaka, više izgubljene teritorije i dodatno razaranje infrastrukture.
Takav tok, upozorava, vodi samo ka daljem pogoršanju situacije. U tom smislu, njegova poruka zvuči kao hladan tuš za one koji su još verovali u neko elegantno rešenje.
Sve to ostavlja otvoreno pitanje da li se u Kijevu zaista menja način razmišljanja ili je reč tek o prvom priznanju realnosti koja se dugo potiskivala. Ako se iza zatvorenih vrata već razgovara o mapama, linijama i ograničenjima, javnost će to saznati tek kasnije.
A do tada, ostaje da se vidi da li je ovo zaista kraj jednog puta ili samo još jedna krivina na kojoj se odluke odlažu, dok posledice nastavljaju da se gomilaju.
