U Sjedinjenim Državama trogodišnji dečak sa autizmom progovorio je nakon što je počeo da uzima lek koji, zanimljivo, obično dobijaju onkološki pacijenti, piše The Daily Mail.
Reč je o preparatu sa folinskom kiselinom, čija cena u Americi iznosi oko 2,5 dolara po pakovanju tableta, što ga svrstava među pristupačnije terapije na tržištu.
Iza ove priče stoji Mejson Koner iz Arizone. Dijagnoza autizma postavljena mu je kada je imao dve i po godine. Porodica je, kako se navodi, prethodno prošla kroz niz bezuspešnih pokušaja lečenja, tražeći način da pomogne detetu koje nije govorilo.
Tek nakon susreta njegove majke sa dečjim neurologom Ričardom Frajem iz medicinskog centra Rossignol stvari su krenule u drugačijem smeru. Fraj se bavi proučavanjem eksperimentalnih metoda terapije autizma i upravo je on predložio novu opciju.
Prema navodima lista, lekar je porodici sugerisao da pokušaju sa lekom koji sadrži folinsku kiselinu. Taj preparat se inače propisuje kako bi se zaštitile ćelije organizma od posledica hemoterapije.
Međutim, u ovom slučaju korišćen je iz drugog razloga. Samo tri dana nakon što je počeo da uzima tablete, Mejson je izgovorio svoje prve reči. Za roditelje – trenutak koji se ne zaboravlja.
Iza svega stoji i određena naučna osnova. Istraživanja su pokazala da kod pojedine dece sa autizmom može postojati poremećaj u transportu folata do mozga. Kada taj mehanizam ne funkcioniše kako treba, dolazi do deficita folne kiseline, a to može biti povezano sa problemima u komunikaciji. Pretpostavka je da lek sa folinskom kiselinom nadoknađuje taj manjak i na taj način ublažava deo simptoma.
Lekari su, prema dostupnim informacijama, završili naučne studije. Sledeći korak je obezbeđivanje dodatnog finansiranja kako bi terapija prošla proceduru odobrenja američke Agencije za hranu i lekove, FDA. To je proces koji ume da potraje i zahteva ozbiljna sredstva, ali bez njega nema šire primene.
Priča o Mejsonu Koneru tako ostaje na preseku ličnog iskustva i medicinskog istraživanja. Jedan dečak iz Arizone, lek od 2,5 dolara i terapija koja se inače koristi u potpuno drugačijem kontekstu otvorili su nova pitanja.
Da li je reč o izuzetku ili nagoveštaju šire promene u pristupu lečenju autizma – na to će, izgleda, odgovor dati tek naredne faze istraživanja i odluke regulatornih tela.
