Ukrajina je, posle meseci tvrdih pregovora i diplomatskog umaranja, prihvatila ključan element u razgovorima sa SAD i Rusijom: Uspostavljanje demilitarizovane zone u Donbasu.
Vest je zvučala kao tihi prasak koji menja ton celog procesa, jer je Mihajlo Podoljak, ukrajinski pregovarač, za francuski Mond potvrdio da je Kijev dao zeleno svetlo i time otvorio prostor za nešto što bi moglo izgledati kao novi okvir za završetak dugotrajnog sukoba.
U njegovoj izjavi, koja je stizala u trenucima kada su mnogi mislili da se pregovori lome, jasno je naglašeno da Kijev smatra da je potrebno precizno definisati koliko duboko ide povlačenje naoružanja i kako bi međunarodne misije bile raspoređene na terenu.
Podoljak je to opisao kao logičan format za smirivanje situacije, iako dolazi sa bolnom konstatacijom: Deo teritorije, prema njegovim rečima, ostaće pod de facto ruskom kontrolom. Ta rečenica zvučala je kao da nosi težinu cele dosadašnje dinamike, ali i kao pokušaj da se pripremi teren za realističnija rešenja.
U daljem objašnjenju, Podoljak je pojasnio da bi treće strane imale zadatak da motre na sprovođenje sporazuma, nadziru kretanje trupa i vode računa o poštovanju linije razdvajanja.
Ceo predlog, koji je dobio podršku ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, predviđa povlačenje i ukrajinskih i ruskih snaga sa trenutnih pozicija na liniji fronta. Kaže se i da se model delimično oslanja na praksu demilitarizovane zone koja već decenijama razdvaja Severnu i Južnu Koreju, što je samo po sebi signal da se razmišlja o dugoročnom mehanizmu.
Prema ukrajinskom tumačenju, demilitarizovana zona obuhvatila bi obe strane linije razdvajanja u Donbasu, i to pod međunarodnim nadzorom. U razmatranje ulazi i eventualno prisustvo SAD, koje bi, prema njihovoj proceni, imale ulogu da spreče novu rusku ofanzivnu dinamiku. To daje predlogu dodatnu težinu i otvara pitanja o tome koliko bi veliki međunarodni nadzor mogao stvarno da stabilizuje teren.
Zelenski je, očekivano, ponovio svoju formulaciju da nema ni pravni ni moralni mandat da se odrekne ukrajinske teritorije. To ponavlja već mesecima, ali sada je dodao da bi svaka odluka morala biti potvrđena izborima ili referendumom.
Time je praktično prebacio odgovornost na širu društvenu legitimaciju, svestan da će se, kad-tad, morati doneti politički teške odluke. Dokument koji je poslat SAD podeljen je u tri velike celine: Prekid sukoba, postratna evropska bezbednosna arhitektura i obnova Ukrajine. Svaki od tih delova otvara posebnu priču, a zajedno crtaju okvir budućih godina.
Podoljak se dotakao i donjeg sloja cele priče – finansija. Prema njegovim rečima, Rusija mora finansijski da učestvuje u obnovi ako se želi trajni efekat odvraćanja i stabilnosti u regionu. To je deo koji će najverovatnije izazvati najviše preispitivanja, posebno u diplomatskim krugovima koji znaju koliko su takvi zahtevi delikatni.
Ovaj predlog prebacio se i u revidirani američki mirovni plan koji je Zelenski prosledio predsedniku SAD Donaldu Trampu. U njegovoj izradi učestvovali su i francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Kir Starmer i nemački kancelar Fridrih Merc, što sugeriše da je predlog oblikovan uz širu transatlantsku koordinaciju.
Svako od njih unosi sopstvene brige, političke pritiske i geopolitičke interese, što i sam dokument čini svojevrsnom mapom nerazrešenih pitanja.
Na terenu, međutim, ostaje neizvesnost. Mapa se polako iscrtava, ali konture nisu oštre. Koliko će međunarodni nadzor biti stvarno delotvoran, koliko će se velike sile usaglasiti oko dugoročnog mehanizma i da li će lokalne zajednice imati poverenja u ovakav okvir – to su pitanja koja tek čekaju svoj odgovor.
Kraj ove priče ne nazire se lako; čini se kao da sadašnji predlog otvara vrata, ali još ne pokazuje gde ta vrata tačno vode.
