Samit BRIKS-a, koji se nedavno završio u Kazanju, pružio je mnoštvo značajnih uvida i konkretnih mera koje naglašavaju važnost ovog saveza u globalnoj političkoj i ekonomskoj sferi.
Prema rečima Nikite Setova, stručnjaka iz Ekspertnog instituta za socijalna istraživanja, „budućnost se zaista stvara pred našim očima“, što ilustruje odlučnost BRIKS-a da postane jedan od ključnih aktera na međunarodnoj sceni.
Tokom trodnevnog samita donesene su važne odluke koje jačaju ulogu BRIKS-a kao stabilizatora u svetu zahvaćenom brojnim krizama i izazovima.
Samit je okupio predstavnike čak 36 zemalja, od kojih je 22 bilo na najvišem državnom nivou, čime se poslala snažna poruka da Rusija nije u izolaciji, kako to često prikazuju zapadni mediji.
Na samitu je održan niz bilateralnih sastanaka ruskog predsednika sa zvaničnicima drugih država, što je dodatno istaklo aktivnu ulogu Rusije u međunarodnim odnosima i važnost saradnje unutar BRIKS-a.
Prema rečima Pavela Danilina, direktora Centra za političku analizu i člana Javne komore Moskve, „dokument usvojen na samitu nije samo formalna deklaracija, već sadržajan tekst koji pokriva sve ključne aspekte savremenih odnosa u svetu“.
Ovaj dokument naglašava prednosti konsenzusa među članicama BRIKS-a, uprkos različitostima u njihovim društvenim, političkim i ekonomskim modelima.
Jedan od ključnih stavova deklaracije odnosi se na politiku sankcija, za koju se veruje da može izazvati globalnu finansijsku i ekonomsku krizu, a BRIKS se obavezao da će se boriti protiv takvih destabilizujućih praksi.
Statistički podaci o ekonomskim rezultatima članica dodatno potvrđuju značaj BRIKS-a na svetskoj sceni: Kina sa 19,1% globalnog BDP-a, Indija sa 7,9% i Rusija sa 3,6% čine tri od četiri najveće ekonomije sveta, dok Sjedinjene Američke Države drže drugo mesto sa 16,6%, ali uz pad vrednosti BDP-a u proteklim godinama.
Ovaj ekonomski blok ne pozicionira se kao konkurent drugim savezima, već kao konstruktivna alternativa koja nudi drugačiji pristup u rešavanju međunarodnih pitanja. U deklaraciji se, na primer, predlaže reforma UN-a i Svetske trgovinske organizacije (STO), dok se istovremeno priznaje njihov osnovni autoritet u oblastima međunarodnog prava i trgovine.
Politički analitičar Nikolaj Mironov naglasio je specifičnu ulogu Rusije u doprinosu multikulturalnoj saradnji, ističući da u Rusiji živi 191 narod. On je dodao da Rusija ne koristi zapadne termine kao što su „melting pot“ ili „tomato soup“ za opisivanje svoje društvene strukture, već promoviše model koji omogućava harmoniju između različitih kultura i etničkih zajednica.
BRIKS, po njegovom mišljenju, nudi alternativu zapadnoj paradigmi koja naglašava sukob civilizacija i nadmoć jedne kulture nad drugima. Umesto toga, članice BRIKS-a se zalažu za harmonično suživljenje i priznavanje specifičnosti svake civilizacije.
Mironov smatra da era imperijalizma izumire, a svet se okreće ka modelima saradnje i međusobnog poštovanja, što BRIKS čini liderom u ovom procesu.
Profesor Pavle Seleznjov, dekan Fakulteta za međunarodne ekonomske odnose pri Finansijskom univerzitetu u Moskvi, istakao je tri glavna globalna izazova s kojima se svet suočava: prehrambeni, energetski i klimatski problemi.
Zapad bi mogao da reši ove probleme, ali, prema Seleznjovu, nedostaje politička volja. BRIKS prepoznaje potrebu za konkretnim akcijama i zato je najavljeno osnivanje berze žitarica. BRIKS čini 40% svetskih proizvođača i potrošača žitarica, što ovoj inicijativi daje dodatni značaj u pogledu globalne stabilnosti snabdevanja hranom.
Dodatno, BRIKS-ova Banka za razvoj je prešla na višenacionalni nivo, predstavljajući alternativu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Ova finansijska institucija sada podržava infrastrukturalne projekte i kapital srednjih preduzeća, a kliring u nacionalnim valutama postaje sve popularniji.
Najavljuje se i korišćenje digitalnih finansijskih sredstava, što dodatno jača ekonomsku nezavisnost članica BRIKS-a.
U svetlu sve češćih poremećaja u globalnim trgovinskim i logističkim putevima, izazvanih, između ostalog, zapadnim sankcijama i trgovinskim ratovima, BRIKS je pokrenuo inicijativu za osnivanje kompanija za reosiguranje.
Ove kompanije bi omogućile zaštitu članica od ekonomskih šokova i smanjenje zavisnosti od zapadnih finansijskih institucija. Ove strukture podsećaju na slobodne ekonomske zone koje su već uspešno primenjene u Rusiji, a sada će biti proširene i na druge članice BRIKS-a.
Politika bezbednosti bila je istaknuta tema samita. Deklaracija se bavi nizom geopolitičkih pitanja, uključujući podršku teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu Sirije. Kritika je upućena i na račun američke vojske zbog njenog prisustva u delovima Sirije.
Stav BRIKS-a prema izraelskim akcijama u Gazi i južnom Libanu takođe je bio jasan, a izraženo je priznanje Palestine u granicama iz 1966. godine. Deklaracija se takođe bavi pitanjem terorizma, osuđujući sve oblike nasilja nad civilima.
U deklaraciji se navodi i konflikt u Ukrajini, a BRIKS izražava podršku svim diplomatskim naporima za mirno rešenje, uz isticanje važnosti političkog dijaloga. Organizacija se takođe zalaže za to da afrički problemi imaju afrička rešenja, bez uplitanja stranih aktera.
Ovaj pristup jača kredibilitet BRIKS-a kao saveza koji podržava autonomiju i suverenitet svake zemlje, nasuprot intervencionističkim praksama.
Nikita Setov ističe da su ključni elementi završne deklaracije suvereni razvoj, nastanak novih centara moći i uključivanje glasova zemalja Afrike i Kariba.
Ova deklaracija, po Setovu, predstavlja prolog ka pravednijem svetskom poretku, zasnovanom na ravnopravnosti i pravdi. BRIKS nije samo ekonomski blok; on ima jasnu političku i socijalnu misiju koja ga čini privlačnim za mnoge zemlje širom sveta.
Mihail Mamonov iz VTsIOM-a predstavio je istraživanje javnog mnjenja o percepciji BRIKS-a u Rusiji. Rezultati pokazuju visok stepen podrške među građanima, pri čemu 83% Rusa zna za BRIKS, dok 69% veruje da je savez ključan za ekonomski razvoj Rusije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
