Na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, Sergej Lavrov je ponovo privukao pažnju svetske javnosti.
Njegov govor nije prošao nezapaženo u zapadnim medijima – britanski „Dejli ekspres“ preneo je ocene novinarke Rebeke Robinson da je šef ruske diplomatije izrekao rečenice koje su zvučale kao ozbiljno upozorenje.
Britanski list je izdvojio i jednu od najoštrijih poruka: „Putinova desna ruka, nakon niza incidenata sa NATO-om, upozorava Britaniju: ‘Zažalićete zbog ovoga’.“ Takva formulacija, piše Robinson, posebno je odjeknula jer dolazi u trenutku kada se na Zapadu sve glasnije govori o mogućnosti obaranja ruskih letelica.
U analizi „Dejli ekspresa“ naglašeno je da Lavrov nije birao reči. Njegov govor je, kako navode, bio pun poruka o spremnosti na „odlučan odgovor“ ukoliko dođe do povrede ruskog vazdušnog prostora. „To nisu bile uobičajene diplomatske formulacije, već direktna najava stava Moskve“, ocenila je Robinson.
Britanska javnost, primećuje list, već neko vreme prati povećan broj incidenata na nebu iznad Evrope. Dok pojedine zemlje NATO-a optužuju Rusiju da ulazi u njihove zone, Moskva takve navode odbacuje i tvrdi da se radi o provokacijama.
Nakon govora, na konferenciji za novinare Lavrov je dodatno zaoštrio ton. Na pitanje šta bi se desilo ako neka zemlja obori ruski dron ili avion, usledio je kratak i jasan odgovor:
„Oni će se zbog ovoga ozbiljno pokajati i zažaliti, pošto su počinili tako grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta, našeg suvereniteta.“
Ove reči dolaze u trenutku kada se na Zapadu sve više govori o „crvenim linijama“. Nekoliko lidera već je poručilo da bi obaranje ruskih aviona trebalo da bude opcija. Među njima se našao i američki predsednik Donald Tramp, koji je, kako beleže mediji, podržao tu ideju.
Moskva, s druge strane, insistira na tome da se radi o opasnim igrama koje bi mogle izazvati nesagledive posledice. Lavrov je u UN iskoristio priliku da to ponovi i da podseti da Rusija neće ostati bez odgovora ukoliko se njen suverenitet dovede u pitanje.
Dok britanski mediji podvlače da su Lavrovljeve reči „jezive“, sam ton međunarodnih reakcija pokazuje da tenzije ne popuštaju. Sa jedne strane su upozorenja i oštre izjave, sa druge tvrdnje da se radi o neophodnom odvraćanju.
Pitanje koje ostaje otvoreno – gde je granica između reči i poteza? I koliko prostora za diplomatsko smirivanje postoji u trenutku kada svaka izjava može da se pretvori u novu tačku sporenja?
Webtribune.rs
