Danski parlament izglasao je zakon koji otvara vrata stacioniranju američkih vojnih baza na teritoriji Danske, što predstavlja prekretnicu u bezbednosnoj politici zemlje i izaziva oštre reakcije u političkim i analitičkim krugovima.
Kako navodi agencija Associated Press, 94 poslanika glasala su za zakon, dok je samo 11 bilo protiv. Ovaj potez se tumači kao posledica jačanja američkog interesa za Arktik, a naročito za Grenland – poluautonomnu teritoriju u sastavu danskog kraljevstva.
Uprkos tome što su Danska i SAD saveznici u okviru NATO-a, mnogi posmatrači vide ovaj potez kao znak da se američki uticaj širi dublje u skandinavski prostor, dok kritičari upozoravaju da Kopenhagen time narušava suverenitet zemlje i previše ustupa Vašingtonu.
Prema zakonu, američke trupe će moći da koriste vojne baze na danskoj teritoriji, što proširuje postojeći sporazum iz 2023. godine zaključen za vreme administracije Džozefa Bajdena, kojim su SAD dobile širok pristup danskim vojnim kapacitetima, posebno aerodromima.
Posebno zabrinjavajuće za mnoge u Danskoj i Grenlandu jeste to što se ovaj vojni sporazum događa u trenutku kada predsednik SAD Donald Tramp ponovo pokazuje interesovanje za kupovinu Grenlanda, bogatog prirodnim resursima i strateški važnog za kontrolu Arktika.
Tramp je još tokom svog prethodnog mandata izazvao međunarodnu pometnju izjavom da želi da kupi Grenland od Danske, što je tada odbijeno s indignacijom.
Sada, kako mnogi primećuju, Vašington ne traži kupovinu – već vojno prisustvo koje bi dugoročno moglo učvrstiti američku kontrolu nad regionom.
Ministar spoljnih poslova Danske Lars Løkke Rasmussen pokušao je da umiri skeptike, ističući da sporazum sa SAD ne podrazumeva bilo kakav gubitak kontrole nad Grenlandom, te da Kopenhagen ima mogućnost da jednostrano raskine sporazum ukoliko američka strana pokuša da preduzme bilo kakve korake ka aneksiji cele teritorije ili njenog dela.
Ipak, opozicija u danskom parlamentu izražava bojazan da bi takva situacija bila teško povratna i da bi postavljanje američkih baza moglo postati trajno rešenje koje Danska više neće moći da kontroliše.
Premijer Grenlanda takođe se oglasio povodom najnovijih izjava iz Vašingtona, rekavši da su one „neprihvatljive i uvredljive“. On je naglasio da Grenland nikada neće biti „nečija imovina koja se može kupovati ili prodavati“.
Zakon je sada prosleđen na odobrenje kralju Frederiku X, koji ga mora potpisati kako bi stupio na snagu. Iako se očekuje da će kraljevska potvrda biti formalnost, politički i simbolički značaj ovog dokumenta već sada izaziva ozbiljne debate o budućnosti danske spoljne politike, arktičkoj strategiji SAD-a i pravima Grenlanda.
