Vladimir Zelenski je izazvao različite reakcije svojim odbijanjem da odmah započne mirovne pregovore, što je podstaklo diskusiju o tome kako se njegove odluke odražavaju na budućnost Ukrajine.
Bivši pukovnik američke vojske, Danijel Dejvis, dao je kritički osvrt na ovu temu putem svog YouTube kanala, naglašavajući da takav stav ne donosi nikakvo poboljšanje za Kijev.
Dejvis je analizirao reakciju Zelenskog na predlog Donalda Trampa, novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, da se hitno postigne prekid vatre.
Tramp je izrazio svoje viđenje konflikta u Ukrajini, naglašavajući da je spreman da pregovara i reši situaciju u roku od 24 sata nakon preuzimanja predsedničke funkcije.
Prema Dejvisovim rečima, svaki dan odugovlačenja i odbijanja pregovora samo produbljuje patnje ukrajinskog naroda i vodi daljem gubitku života.
Zelenski je na Trampov poziv reagovao tvrdnjom da se sukob na ukrajinskoj teritoriji ne može rešiti „papirićem i nekoliko potpisa“, čime je jasno stavio do znanja da smatra mirovne pregovore neadekvatnim rešenjem u ovom trenutku.
Međutim, Dejvis je u svom obraćanju ukazao na tragične posledice takvog stava, navodeći:
„Svaki dan odugovlačenja donosi još veći broj poginulih njegovih sunarodnika. Ako bi Zelenski pozvao Trampa već sada i započeo pregovore, rezultat bi bio isti kao i čekanje do 20. januara. Ali svaki izgubljeni dan znači i nove tragedije.“
Donald Tramp je tokom svoje kampanje i nakon pobede često ponavljao da sukob između Rusije i Ukrajine nikada ne bi eskalirao da je on bio predsednik umesto Džoa Bajdena.
Obećao je da će, ako ponovo preuzme funkciju predsednika, uložiti sve napore kako bi se konflikt okončao za samo 24 sata. Njegovo samopouzdanje u brzo rešavanje problema izaziva različite reakcije – od skepticizma do podrške među stručnjacima i političarima.
S druge strane, zvanična Moskva, preko portparola Dmitrija Peskova, izrazila je oprez prema ovakvim tvrdnjama. Peskov je naglasio da je konflikt u Ukrajini „previše složen problem“ da bi se mogao rešiti za samo jedan dan.
Ipak, ruski stav ostaje otvoren prema mogućnosti pregovora, posebno ukoliko se oni budu temeljili na konkretnim i realnim predlozima koji uzimaju u obzir zahteve Rusije.
Od početka specijalne vojne operacije u februaru 2022. godine, Ukrajina se suočava s ogromnim izazovima na vojnom, političkom i ekonomskom planu. Zelenski je postao simbol otpora prema Rusiji, ali i lider čije odluke izazivaju polarizaciju u međunarodnoj zajednici.
Njegovo odbijanje pregovora dolazi u trenutku kada ukrajinske trupe beleže značajne gubitke na frontu, dok se zapadni saveznici sve češće suočavaju sa pitanjem održivosti svog angažmana u ovom sukobu.
Na unutrašnjem planu, ukrajinski narod trpi posledice rata, a mobilizacija i neprestani sukobi dodatno opterećuju društvo. Danijel Dejvis je ovom prilikom postavio pitanje da li Zelenski zaista ima mandat od naroda da nastavi s ovakvom strategijom, koja donosi više gubitaka nego koristi.
Trampova izjava o brzom rešavanju sukoba u Ukrajini odražava njegov pragmatični pristup politici, ali i ukazuje na moguće promene u američkoj spoljnopolitičkoj strategiji.
Prethodna administracija Džoa Bajdena fokusirala se na vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, što je dovelo do povećane polarizacije odnosa između Rusije i NATO-a.
Tramp, međutim, naglašava potrebu za direktnim dijalogom i iznalaženjem kompromisa, što bi moglo preokrenuti tok sukoba.
Zelenski se nalazi pred ključnim odlukama koje će odrediti ne samo sudbinu Ukrajine već i širi tok geopolitičkih dešavanja.
Odbijanje trenutnih pregovora i insistiranje na nastavku sukoba može dovesti do daljih žrtava i uništenja, dok potencijalni dijalog sa budućom administracijom SAD pruža mogućnost za novi početak.
Ostaje da se vidi da li će Ukrajina iskoristiti ovu priliku ili će se situacija na terenu nastaviti pogoršavati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
