Predsednik Udruženja radnika na internetu (frilensera) Miran Pogačar izjavio je da će protest biti održan u 15.00 ispred Vlade Srbije.
Zahtevi su sledeći:
„Osnovni zahtev je sastanak sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. Smatramo da je najbolje rešenje da se dugovanja koja se stavljaju na teret za period od 2017. i potencijalno do 2020. otpišu, a da se od 2023. neoporezivi iznos uskladi sa drugim poreskim iznosima minimalne cene rada i neoporezivim iznosom na zarade, i da se uvećaju normirani troškovi sa 34% na 43%, kao i da se dobiju prava na trudničko i porodiljsko“.
Udruženje je još jednom pozvalo, putem svog zvaničnog Tviter naloga, da se protestu priključe svi koji su dobili rešenja iz 2017. godine za plaćanje poreza i koji su nezadovoljni važećim zakonom, koji je stupio na snagu ove godine.
Predstavnici radnika na internetu traže izmene Zakona o porezu na dohodak građana i manje poreske stope, kao i pravo na trudničko i porodiljsko bolovanje.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Pogačar je u ranijim izjavama za Betu rekao da u Srbiji ima oko 8.000 frilensera, među kojima su, osim radnika na internetu, programeri, profesori jezika, prevodioci, jutjuberi, dizajneri, radnici na brodovima, radnici koji rade na remontovanju aviona ili na naftnim platformama.
Frilenseri su zbog visoke stope poreza na prihod od oko 50 odsto, kako je država planirala da ih oporezuje od 2015. godine, više puta protestovali tokom 2021. godine, pa je prošle godine osnovana radna grupa koja je izmenila Zakon o porezu na dohodak građana koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, ali nisu usvojeni svi njihovi zahtevi.
Dogovoreno je da se dugovi od 2017. godine, umesto od 2015. godine, jer je u međuvremenu naplata poreza za te dve godine zastarila, plate u mesečnim ratama u periodu od deset godina i 10 dana pred prošlu Novu godinu 2022. su počela da se uručuju rešenja za početnu, 2017. godinu.
Po aktuelnom Zakonu o porezu na dohodak građana predviđena su dva modela oporezivanja frilensera, pa mogu da biraju, prvi je povoljniji za osobe sa nižim prihodima ili koji povremeno dobijaju novac, dok je model B povoljniji za one sa većim prihodima.
Činjenica je da je Vlada Srbije propustila šansu da postane lider u regionu po pitanju ove delatnosti, da je propuštena šansa sa povoljnim porezima da se privuku desetine hiljada ljudi i država iz okruženja čime bi se pokrenula nova privredna grana.
U svim državama iz regiona porezi za ovu delatnost su povoljniji, pa je utisak da nekome u Srbiji nije stalo da privuče radnike na internetu iz okruženja.
Osnovni zahtev je sastanak sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom. Smatramo da je najbolje rešenje da se dugovanja koja se stavljaju na teret za period od 2017. i potencijalno do 2020. otpišu, a da se od 2023. 👇 pic.twitter.com/Ii6Gx0NeoK
— Udruženje radnika na internetu (URI) (@uri_frilens) January 28, 2023
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(M.S.)
