U jutarnjim časovima 27. aprila 1999. godine inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju ponovo su posetili Institut za nuklearne nauke u „Vinči”. Gotovo u isto vreme kada su se međunarodni nuklearni posmatrači pojavili na ulazu u Institut, na internetu se pojavila satelitska fotografija sa natpisom „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”.
Na slici su se jasno videli Reaktor RA, Reaktor RB, laboratorije za „vruću hemiju” i proizvodnju radioizotopa, kao i moćna Akceleratorska instalacija TESLA.
[adsenseyu1]
– Činilo nam se da smo već bili određeni kao meta za bombardovanje – kaže tadašnji v. d. direktora Instituta u Vinči dr Ilija Plećaš, prisećajući se da su međunarodni inspektori dolazili u Institut sa mandatom da kontrolišu nuklearni materijal koji je bio odlagan od početka 1999. godine.
Dva dana posle objavljivanja satelitskog snimka, 29. aprila, general Vojske Srbije Slobodan Petković, sa kojim je poslovodstvo Instituta bilo u stalnom kontaktu, javio je dr Plećašu da je moguće da će 30. aprila 1999. godine biti bombardovan Reaktor RA, u čijem je sastavu bio bazen sa istrošenim gorivom.
– U eksploziji koja bi bila izazvana oslobodila bi se velika količina radioaktivnog materijala, koji bi ubrzo izazvao radioaktivnu kontaminaciju šireg regiona Beograda, sa katastrofalnim posledicama po zdravlje stanovništva i životnu sredinu – kaže dr Plećaš.
Institut u Vinči, koji su stvorili slavni fizičar Pavle Savić i njegov lični prijatelj, ugledni holandski naučnik i levičar Robert Valen, bio je jezgro jugoslovenskog nuklearnog programa. Da li je Josip Broz Tito, pod maskom naučnih eksperimenata, zapravo pokušavao da napravi atomsku bombu? I danas je odgovor na to pitanje pod velom tajne, a dr Plećaš sa zagonetnim osmehom kaže da za to postoji razumna sumnja.
Inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju interesovalo je da li vlasti Slobodana Miloševića eventualno vrše eksperimente čiji bi konačni cilj bio obnova prekinutog nuklearnog programa maršala Tita. Njihove posete učestale su tokom konačnog razlaza Miloševića sa Zapadom, kada je početak agresije NATO-a na SR Jugoslaviju bio pitanje dana.
U prizemnoj kući i radionici automehaničara Zorana Kozića u selu Vinča, gotovo naslonjenim na Institut, bio je smešten privremeni štab za odbranu naučnog centra, obavijenog višedecenijskom misterijom.
[adsenseyu1]
Vojska Jugoslavije, tokom prvih nekoliko dana bombardovanja NATO, smestila je u kompleks bataljon ABHO, ali ih je dr Ilija Plećaš ubedio da time Vinča postaje još poželjnija meta Severnoatlantske alijanse.
Bataljon se, kaže mi dr Plećaš, posle nekoliko dana izmestio na uzvišicu udaljenu kilometar od Instituta, na putu ka Vinči.
Istrošeno radioaktivno gorivo nalazilo se u bazenima sa vodom do 2010. godine. Tada je u spektakularnom transportu, jednoj od najsloženijih bezbednosnih operacija u Srbiji, transportovano u Rusiju.
– Iz vinčanskog prljavog radioaktivnog goriva, kasnije smeštenog daleko u oblasti Čeljabinsk, Rusi preradom mogu da izdvoje čist plutonijum. Zato je potencijalna meta bilo istrošeno gorivo, a ne betonski zid reaktora – naglašava dr Plećaš.
Svakog dana tokom bombardovanja dr Plećaš je potpisivao naredbu o tome ko će od kolega dežurati tokom noći u Vinči. Bili su to posebno teški trenuci. Najveće iskušenje usledilo je posle poziva generala Petkovića.
Odmah pošto je spustio slušalicu, dr Plećaš i njegov pomoćnik i najbliži saradnik Nebojša Nešković poslali su imejl adresiran na našu ambasadu u Beču, sa naznakom da se hitno prosledi Mohamedu el Baradeju, tadašnjem prvom čoveku Međunarodne agencije za atomsku energiju. Sedište Egipćanina Mohameda el Baradeja bilo je takođe u Beču.
– Baradej je upozoren kakve bi strašne posledice izazvao pogodak u istrošeno gorivo. To bio bio prvi slučaj eksplozije „prljave bombe” Evropi. „Prljava bomba” je kombinacija klasične eksplozije sa kontaminacijom radionuklidima – priča Plećaš.
Koristeći diplomatske kanale, Plećaš i Nešković su saznali da je pismo stiglo do El Baradeja.
– U Institutu je ostalo samo nas desetak dežurnih, s nadom da će u rukovodstvu Severnoatlantskog pakta, možda i zbog našeg pisma, nadvladati zdrav razum. Na sreću, do bombardovanja Instituta nije došlo – napisao je dr Plećaš u dnevniku, koji se nalazi u knjizi „Radioaktivni otpad u Srbiji: Kako i gde sa njim”.
Moguće je da lovac NATO-a nije lansirao raketu na Vinču zbog ugleda Mohameda el Baradeja, koji je 12 godina vodio Međunarodnu agenciju za atomsku energiju. U prošlosti se zamerio Sjedinjenim Državama, kada je pred rat u Iraku 2003. odbio da potvrdi tvrdnje Londona i Vašingtona da Bagdad ima oružje za masovno uništenje. Zbog napora da spreči širenje nuklearnog oružja i takta pokazanog u pregovorima sa Iranom, El Baradej je 2005. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
Istrošeno radioaktivno gorivo u Institutu u Vinči, skriveno u kompleksu bazena, uklonjeno je sa nišana NATO-a, a spekulacije o razlozima zašto je Alijansa uopšte razmišljala da raketira Vinču predstavljaju jednu od najvećih tajni sumornog ratnog proleća 1999. godine.
(Politika.rs)
