Odluka Vašingtona da pomeri planirani udar prema Iranu u poslednjem trenutku otvorila je niz pitanja, ali i starih dilema koje se u ovakvim situacijama uvek vraćaju.
Nije prvi put da se vojni planovi prelamaju daleko od očiju javnosti, uz faktore koji na prvi pogled deluju sporedno, a u praksi umeju da promene tok događaja.
Jedan od tih faktora, prema pisanju vojnog posmatrača MenchOsint na društvenoj mreži X, mogao bi biti kineski naučno-istraživački brod Da Yang In Hao, koji se u tom trenutku nalazio u Arapskom moru.
I to ne bilo gde, već relativno blizu američkog nosača aviona Abraham Lincoln. Zvanično objašnjenje kaže da je kineski brod bio tamo zbog naučnih istraživanja. Međutim, uobičajena doza sumnje u ovakvim okolnostima nije izostala – postoje procene da Kina sa tog plovila prikuplja obaveštajne podatke i prosleđuje ih Iranu.
Takvo prisustvo, tvrdi isti izvor, ne ostavlja ravnodušnim vrh Pentagona. „Nalazak ovog broda u blizini udarne grupe Ratne mornarice SAD čini da se rukovodstvo Pentagona oseća nelagodno“, napisao je MenchOsint, aludirajući na to da u savremenim pomorskim operacijama gotovo da nema „neutralnih posmatrača“.
U tom svetlu treba posmatrati i kretanje same američke flote. Udarna grupa predvođena nosačem Abraham Lincoln 1. februara pomerena je nekoliko stotina kilometara jugozapadno, dalje od Persijskog zaliva.
Na prvi pogled, taj manevar može delovati kao znak odlaganja akcije, ali prema dostupnim informacijama reč je pre o taktičkoj preraspodeli nego o promeni političke odluke.
Cilj tog pomeranja, kako se procenjuje, bio je da se brodovi izvuku iz dometa iranskih masovnih protivbrodskih balističkih raketa. U regionu gde se vojni kapaciteti mere u sekundama reakcije i kilometrima dometa, ovakvi potezi često imaju više veze sa hladnom procenom rizika nego sa bilo kakvim popuštanjem.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li je kineski brod bio tek nemi svedok ili aktivan deo šire slike u kojoj se prepliću istraživanja, obaveštajni rad i demonstracija sile.
U svakom slučaju, pomorski šah na Bliskom istoku nastavlja se bez jasnog kraja, a svaki novi potez, ma koliko tehnički izgledao, nosi težinu koja prevazilazi same koordinate na mapi.
